Nedeljom ti se javljam. Okrećem suzama leđa. Plačem otpozadi. Nedeljom zloupotrebljavam to što ne mogu da zaspim. Pišem ti. Neverovatno je to da odgovaraš. Ćaskamo. Još nam samo fali kafa. Spontanost da se ne zna da smo godinama ćutali. Nedeljom - svaki povučeni dim ima ukuse...

Čekaću te na mostovima koji nikada nisu preplivali Savu ili Dunav ili bilo koju drugu reku. Čekaću te govoreći više jezika od kojih mi nijedan, već dugo unazad, ne pomaže. Čekaću te gubeći pogled nošen isticanjem reke - reke koja me vraća - reke koja...

Rekao mi je: - Takvi se ljudi ubijaju na kraju. Znaš to, znaš i da ne možeš da im pomogneš. I živiš u strahu, ti s druge strane, da to ne bude možda sutra ili za minut u kome si se najlepše dosad osmehnula. Rekao mi je...

Posle tebe je napredovala duvanska industrija. Propali su bioskopi. Sklopile su se knjige. Čitalo se pod svetlom prošlosti - o prošlosti. Pospešila se kafana. I pisalo se. Do zore. Po najgušćem mraku. Posle tebe jedan sam grad glasno počela da volim jer tebe na sav glas...

Nedeljom ja mnogo duvanim - one crvene i jake. Sa sećanjima ispijam kafe. Povremeno kašljem. Ostavljam otvoren prozor sve i da je hladno. Nedeljom zaobilazim univerzum, prokopavam razum, istražujem mogućnosti prošlosti, odškrinem vajber (ili viber) i na brzinu, kao da me neko vidi, pogledam ti...

Kada bi mi neko rekao kako mogu da vratim vreme Ja bih vratila februar Baš par meseci pred tvoju smrt I do jula ne bismo išle željne jedna druge Po prstima telefonske žice Pazeći na račune Cifre letova avionom. Kada bi mi neko rekao kako vreme da vratim Ja ne bih nikada prestajala...

I ne znam baš šta da ti kažem, sve teže je nebo pod kojim te volim. Dani su razmaženi dok krvavo se vuku činjenicama pretučeni. Ulica je katkad uska katkad preuska za korak koji bi da se pokrene, a i ja sam omrtvila nešto da...