Ako je nebo Prihvatilište za mrtve, Možda se negde tamo, Verlen i Rembo, Vole javno; Daleko dovoljno Od ovog sveta Gde živom smeta Nečija ljubav. Autorka: Elena Ederlezi Fotografija: weheartit.com ...

    Po neka još, Marina Cvetajeva, Vrpcom sebi vrat raspukne Kad moje prste Udome Usne tvoje.   Po neko se još s mosta baci Kad i moja sena čezne za ivicama ambisa; I pohrle za njom na hiljade novih ćelija Koje nikada nisi ni dodirnuo.   Po neka se još Silvija Plat Pita gde su joj udovi Kad tvoji kukovi Obgrle...

  Pevala je Bebi Dol.    I ne znam odakle baš ona u kafani.    Ni zašto ni onda tu nisi bila ti.    Al’ umela si, odsustvom, da magle svog tela, u mojoj glavi, uokviriš, da zaboliš kao da si materijalna.   Otelotvorena, otrovna, slobodna, poput Golema, bez duše i srca, bežiš sa...

Ne znam kad ćemo preživeti umrevši. Prstom ti pokazujem da ćutiš, da ne pitaš i ne znam čime da opkolim na hiljade bosih, prećutanih, posrtajućih, ponekad pitalih za mladost, pitanja.   - Još malo. Promumlam niz retke zube. Kod nas je vazdan sve postalo retko. I zubi. I reči. I...

  Kada si otišao,   Ja sam sela na, odjednom, neudobnoj fotelji i krenula sam da čitam.   Otvaranju knjige je prethodio uzdah, pa pokušaj da udahnem najdublje. Zatim odustajanje od tog napora koji je u samom procesu dubokog disanja nekako uspinjao suze.   Kada si otišao,   Zinula sam da protegnem vilicu. Napravila...

  Jutros sam davala krv I možda sam nekom prenela tebe, Možda sam osudila druge Da nikad u ljubav ne poveruju I prenela te, Poput bolesti, Ako se već i sam nisi Svojim odsustvom proširio. Jutros sam naštinu Mislila na tebe. I možda sam te nekom noćas, Pijana, Za sebe zadržala, Ako se već i sam nisi, Negde na kiši, Nečijim...

  Kada si poslednji put odbio da me sretneš, Bilo je to u jednom gradu, U gradu gde ja nikada više neću moći da stignem na vreme, Jer uvek se svirepo kasni Kada više nemaš kome da se vratiš.   Kada me poslednji put nisi sreo, U meni se k’o vrh planine, Oštro zubio...

  Rastali smo se na peronu 22 Tvoje 24. godine, Na gotovo ugašenoj železničkoj stanici Gde po neki je tek voz Odlazio najdalje za Beograd. Ne znam ko je koga ispraćao, Ali rastali smo se ipak. I umesto svadbarskog Imali smo svedoka za rastanak. Jedan oniži, pod kapom zaspali, dispečer. Nosila sam ti prtljage; Ćutke smo do...

  Zavoleo sam Siriju Od usana spikera Dok su o palim bombama, Prepadnom staloženošću, Artikulisali. Alep je ruševina, Sa ekrana Šaka ljudi odmahuje rukom; Slutim mnogo ih je više Ukopanih pod betonom. Groblja su svuda po gradu, Po neki život preskače tela; Siriju sam počeo da volim Od usana tih spikera Dok su, Prepadnom staloženošću, Kao o paloj kiši, O palim bombama, Artikulisali. Autorka: Elena...

  Ne mogu ja nikoga da ubedim U zaraslih tvojih kostiju trista Niti sam ikad, Pre ovog, Čula za tebe, Još manje o tom Čiju ključnu kost Praznim krevetom još pritiskaš. Ne mogu ja verovati umesto tebe Da niko te nikad pre mene nije sreo, Ne mogu te odvesti nikud Ako te još niko sebi vratio nije. Nikada...