Ne znam kad ćemo preživeti umrevši. Prstom ti pokazujem da ćutiš, da ne pitaš i ne znam čime da opkolim na hiljade bosih, prećutanih, posrtajućih, ponekad pitalih za mladost, pitanja.   - Još malo. Promumlam niz retke zube. Kod nas je vazdan sve postalo retko. I zubi. I reči. I...

  Kada si otišao,   Ja sam sela na, odjednom, neudobnoj fotelji i krenula sam da čitam.   Otvaranju knjige je prethodio uzdah, pa pokušaj da udahnem najdublje. Zatim odustajanje od tog napora koji je u samom procesu dubokog disanja nekako uspinjao suze.   Kada si otišao,   Zinula sam da protegnem vilicu. Napravila...

  Jutros sam davala krv I možda sam nekom prenela tebe, Možda sam osudila druge Da nikad u ljubav ne poveruju I prenela te, Poput bolesti, Ako se već i sam nisi Svojim odsustvom proširio. Jutros sam naštinu Mislila na tebe. I možda sam te nekom noćas, Pijana, Za sebe zadržala, Ako se već i sam nisi, Negde na kiši, Nečijim...

  Kada si poslednji put odbio da me sretneš, Bilo je to u jednom gradu, U gradu gde ja nikada više neću moći da stignem na vreme, Jer uvek se svirepo kasni Kada više nemaš kome da se vratiš.   Kada me poslednji put nisi sreo, U meni se k’o vrh planine, Oštro zubio...

  Rastali smo se na peronu 22 Tvoje 24. godine, Na gotovo ugašenoj železničkoj stanici Gde po neki je tek voz Odlazio najdalje za Beograd. Ne znam ko je koga ispraćao, Ali rastali smo se ipak. I umesto svadbarskog Imali smo svedoka za rastanak. Jedan oniži, pod kapom zaspali, dispečer. Nosila sam ti prtljage; Ćutke smo do...

  Zavoleo sam Siriju Od usana spikera Dok su o palim bombama, Prepadnom staloženošću, Artikulisali. Alep je ruševina, Sa ekrana Šaka ljudi odmahuje rukom; Slutim mnogo ih je više Ukopanih pod betonom. Groblja su svuda po gradu, Po neki život preskače tela; Siriju sam počeo da volim Od usana tih spikera Dok su, Prepadnom staloženošću, Kao o paloj kiši, O palim bombama, Artikulisali. Autorka: Elena...

  Ne mogu ja nikoga da ubedim U zaraslih tvojih kostiju trista Niti sam ikad, Pre ovog, Čula za tebe, Još manje o tom Čiju ključnu kost Praznim krevetom još pritiskaš. Ne mogu ja verovati umesto tebe Da niko te nikad pre mene nije sreo, Ne mogu te odvesti nikud Ako te još niko sebi vratio nije. Nikada...

  Ponekad nebom, Retko tlom, Po savetima Prošetam uglavnom. Napušta me snaga, Sve ređe sam svoj, - Da li bi starila Zajedno sa mnom? Pred kućom sedim, Osmatram ljude, Kao i svaki matori čovek; Nekom se javim, Tvoj uzalud imam broj - Nisam ni mislio da te pozovem. Dok ispijam vreme Uz kafe gorke (Ni mrvu šećera ne smem da stavim), Imam i...

  Kada mi nedostaješ Ja premotam vreme kao traku, Pa se razvičem: - “Jebi se! I ti i tvoje tišine! Zbog kojih ni ja Ne smem da ti zinem, I pitam te - kako si.   Kao i svako pseto, Besno i gladno, Ja sebe izujedam. Kad mi nedostaješ, Prenoćim u šancu, Jendeke života produbim, I tad, kad sam najniže, Ja najviše...

Znam gde stanuješ, Ne znam da li živiš Bez nas. Znam da imaš braću, Da pratiš fudbal, Da ti je umrla majka, Koliko je duga meseci Tvoja brada, Znam. Znam da spavaš Pored nekog, Ne znam Da li o njoj i sanjaš. Da imaš auto, Nekoliko motora, Da se mora I da daješ gas; Da znaš Kako ću uvek tebi Da napravim kolače, Da ne...