– Ja se u stvari nikad neću pomiriti s tim da postoje mrgudi i ljudi koji žele namerno da ti napakoste. Zato što ću tako priznati da postoje. – Ja ti nikad neću napakostiti. Zar u ovo ne staje SVA LJUBAV SVETA? Moja si celoživotna ljubav. Jesmo li ikad ikoga drugog...

Ne znam koliko puta sam ovog leta rekla kako je život postao brz. Sad shvatim, svaki put bih ga time još više ubrzala. Trebalo je da tražim dugme za slowmotion. Svakog dana kad bi Žmu došao s posla, pa umornim korakom krenuo kroz sobu do mene....

Ovih dana mislim kako nema više zabave nikad i nigde. Do tridesete se zezaš i onda te iza te krivine sačeka Ž I V O T. Kakav prevarantski trik! Ubede te da nema više fešte. Istina, sve je iza ove krivine čupavo. Još ako se skrasiš, decom...

Volela bih da znam da nisam jedina majka koja je jutros plakala iza zaključanih vrata kupatila. Što lažem, nisam ni zaključala vrata. Samo sam pustila sve napolje. Mislim, krenula deca u vrtić, bu hu! Jak razlog za plakanje! Ali ne mogu. Jače je od mene. Volela...

Ne nosi crno, ne nosi belo i ne ronzaj na svadbama – to bi trebalo da okačim velikim slovima na neki duševni ofinger za ubuduće. Bila sam na svadbi u subotu. Bilo je emotivno, veselo i pijano. Na svadbama se ne plače, je l’ tako?...

Sedam godina sreće je ništa naspram onog što tek sledi, zapisala sam u dnevniku. Žene pišu takve bljutave stvari kada slave godišnjice braka. Al’ stvari u našem univerzumu su postavljene tako da je nekad i bljutavo manje bljutavo samo zato što je istinito. – Da li...

Čitam pre neki dan status na Fejsu. Kaže, uđem na Fejs, a tamo starački dom! Svi isprobavaju onu Fejsbuk aplikaciju starenja, a meni se nešto na to i ne ulazi. Nije fora u starosti, već u starenju. Nisam nešto zainteresovana da se samo probudim sa sedom...

Pita mene Tijana: Kada si se u životu osetila kao froncla? Mislim se, pusti me, sestro slatka, malo malo pa se isfronclam! Neću da zapomažem, nije to moj stil, ali valjda je to postalo tako normalno. Da se osećaš loše i da se ne osećaš loše i...

– Mama, pala sam u nesvest! Ljubav je jednostavna kada si Kalina.   – Mama, Laza samo za tebe postoji. – Laza samo za mene postoji? – Da, Laza plače, tata ga teši i kaže Laza postoji. – Misliš, samo mama postoji za Lazu? – Da, tako. – A za tebe, ko postoji? –...

Ne mogu nam kilometri ništa. Neka se račvaju putevi, ukrštaju autobuske linije i vozni redovi. Mi smo uvek na istim talasnim dužinama. Grlimo se nebom kao hit nedelje na radiju. Umemo i dalje da se poljubimo mislima. Ne mogu nam kilometri ništa. Posebno što ih ima...