Otac se namršti, majka oštro pogleda i nas troje se umirimo na zadnjem sedištu ljubičaste lade. Ništa tableti, ništa crtani, ništa animacija. Kakva bajka za odrasle! Sad je animacija glavna zanimacija za roditelje kad krenu na put. Odmornu i za jurnjavu spremnu decu smestimo u auto...
Mi smo se venčali u provinciji, na početku ere „veding šutinga“ i digitalne fotografije. Na dan venčanja fotograf je izbrisao fotografije s fotoaparata. Još se ne zna kako. One koje smo imali bile su prelepe, sa i bez gostiju, ali pomisao na one koje su...
Žmuova priča o princezi na zrnu graška. – Znaš, dok sam živeo u Južnoj Americi upoznao sam mnogo šarenolikog i zanimljivog sveta, ali niko nije ostavio takav utisak na mene kao Frida Kalo. – to su bile prve Žmuove reči pošto je pročitao moje priče. Nasmejala sam...
Mislim da nikad više nećemo osetiti tu lakoću i bliskost s nekim kao kad podelimo slušalice i slušamo – istu pesmu. Ne možeš to sa svakim. Nema to veze sa higijenom, već sa higijenom duše. – Evo ti jedna slušalica – rekao je, a iz minijaturnih crnih...
Negde sam pročitala: Treba da uradiš jednu od tri pametne stvari u životu - objaviš knjigu, zasadiš drvo ili napraviš dete. Pa ako nešto od ta tri urodi plodom, e to je onda prava stvar. Mi smo do te čuvene tridesete uradili sve. Uvek mi je bilo...
– Pogledaj na šta liče ovi zidovi! – rekao je Žmu. – Još nisam srela čoveka kog toliko uznemiravaju rupe u zidu. – Ni ja ženu koja toliko voli da buši. Šta će nam ovoliko slika? U epizodi „Zidovi“ mladi bračni par vodi žučnu raspravu o neophodnosti/nepotrebnosti porodičnih...
– Udaj se za mene! – rekao mi je Žmu dok smo doručkovali. – Ne mogu, izvini. Već sam udata. Imam i dvoje dece. – Stvarno? Ko je taj srećnik? – Jedan dečko što me zaprosio u parku pod snegom. Nisi čuo? Bila je to najromantičnija prosidba ikada....
Nema osobe koja ga na ovom svetu usrećuje više od mene, rekao je. – Ti nisi savršena, ali ne postoji niko na ovom svetu za kog mogu da kažem ono što kažem za tebe. – Šta da kažeš? – Da te ni za koga ne bih menjao na...
Ne znam da li smo i dalje oni isti ljudi kao što smo bili ono jednom na dolaznom peronu beogradske autobuske stanice. Sećaš se? Onda kad je bila velika gužva posle prvomajskih praznika, a moj novčanik ispario iz torbe kao sapun u toploj vodi. Ja...
Kažeš kako nisi jutarnji tip. Ne možeš ti čim otvoriš oči da pričaš o životu, o značajnim odlukama, o planovima i željama. Ne možeš da govoriš uopšte. Naša jutra odavno ne liče na sebe. Valjda se svet oko tebe promeni kad se promeniš ti sam. (I...