Nekad nije potrebno da nekog poznajemo da bi nas njegova bol zabolela. Život može da nas ošamari preko televizije, preko filma ili muzike. Najviše boli šamar u kom nema života. Disanja. Kao što nas najviše bole svetovi koji se u jednom trenutku jednostavno ugase. I...
Tridesetog u mjesecu, Samira sjeda za šank u farmerkama dva broja manjim, sipa dva deca šljive, pušta Amelu Zuković i pali Drinu, jedinu. Tada cijela kafana zna šta joj je činiti. Ta zbrka kostiju i mesa počinje se jednostavno odvlačiti negdje drugo. Obično to...
Vreme i prostor. Život i smrt. Vreme beskonačno teče, prostor postoji. Život se provlači kroz beskraj prostora i vremena, a rađanje i smrt su samo tačke, mesta presecanja vijugavih linija uzroka i posledica, delići zarobljenog sada u slučajnom ovde. Dva ekstremna paroksizma nastajanja i nestajanja, započinjanja i...
Napokon se odvažih da uđem. Rekoh sebi: „Vrijeme je“. Prostorija je bila mračna i zapuštena. Vidjelo se da već dugo nikoga nije bilo tu. Samo gomila stvari prekrivenih paučinom, napuštenih i već odavno zaboravljenih. Neopisiva hladnoća izbijala je iz svake pore njenih zidova i, iako je...
Ljubio sam joj stomak. Polako, natenane, komadić po komadić kože, ne želeći da išta izostavim. Neka pomama da to radim uhvatila me je od kada mi je prethodne noći rekla da je trudna. Sreća, ushićenje, zbunjenost, radoznalost i štagod još, što nisam odmah razumevao...
Krenule su, dakle, milijardama godina unazad da se skupljaju niti. Jedna preko druge, druga preko treće, pa sve tako redom do sedme. Na sedmoj presta obrtanje te se stadoše diviti svome radu. Bila je to posve jednostavna slika, jedna misao, jedna ideja sprovedena u delo....
Rodim. Plačem, vidim, čujem, jedem, spavam, smejem, puzim, padam, prljam, stojim, hodam, pričam. Osećam. Igram, skačem, žmurim, vijam, plivam, bacam, gađam, vičem, trčim. Krećem. Učim, pišem, brojim, brišem, množim, dobijam, zaljubljujem, volim, stidim, sanjam, glumim, plešem, družim, takmičim, osvajam. Odlazim. Treniram, pobeđujem, dajem, žrtvujem, primam, gubim,...
,,I dok se osvrnem, sukobljavajući se sa nemilosrdnom dnevnom svetlošću koja ne mari za umor mojih očiju, nikog od gostiju nema.’’ Već godinama se noći ne menjaju. Ne iznenađuju me nekim čudesnim promenama. I dan mi uvek počinje isto. U onom svečanom času, kad više nema...
Ljudi su jutros krenuli na posao. Ljudi su se jutros osmehivali uz prvu kafu. Ljudi su jutros održali sastanke. Ljudi su jutros ocenjivali đake, studente, zaposlene… Ljudi su jutros sedeli u parku i hranili su ptice. Ljudi su jutros bili zagrljeni, usamljeni, srećni, izgubljeni. Ljudi...
Jutros su javili da je mladić sa poslednjeg sprata umro. Trideset godina. Srčani udar. Mlado srce. Jako. Pa puca. U pokušaju da se odbrani od udara, napregne se toliko da ubije samo sebe. Indirektno samobistvo. Srce – nepravi objekat. Srčani udar – povratni glagol. Vršlac radnje istovremeno trpi radnju. Kako da to objasnim?...