16 sep Iz drugog ugla

Ona nikad nije bila moja,

Onako kako bih želeo,

Onako kako nisam smeo…

Ona je samo trag u vremenu,

Kao susret moderne i srednjeg veka

U dubokim, detinjim očima

Gde sam se skrivao od svih onih devojaka

Koje su mi se smeškale

Niz dugačka šetališta u mom malom gradiću.

Ona je bila voljena,

Kao i svaka nasmejana devojka

Ali su samo retki upoznali njene suze,

Koje sam godinama korio,

Terao i prebacivao joj

Za svu onu slabost

Koju je prosipala niz moje ruke.

Ona je bila izgubljena u svetu

Koji nije mogla razumeti,

Koji ju je očarao i razočarao

Milionima puta,

I nije htela da odbaci ljude

Koji su se smejali njenoj naivnosti

I njenim detinje raširenim rukama.

„Želim da zagrlim ceo svet“,

Govorila je vrteći se u krug,

U pokušaju da me uvuče u svoje kolo,

Mene, u beloj košulji,

Mene, u pantalonama,

Mene ozbiljnog, smirenog i sigurnog,

Vrtela je devojčica u šarenoj haljinici

Oko svoje kovrdžave kose,

oko svog parfema od mošusa,

Oko bezbroj svojih pitanja

O životu, istoriji i Bogu…

I zaista,

Ni lepše od nje nisu umele tako da me gledaju,

Ni pametnije nisu znale lepše da govore,

Ni one koje sam voleo nisu mogle tako da me imaju,

Zauvek vezanog za njene krugove

U kojima me i danas vrti,

I dalje ista,

I dalje ničija,

Sa raširenim rukama, za ceo svet.

Autorka: Teodora Košarac

Fotografija: tumblr.com