Njoj sam zahvalan na materijalu života. Ništa tog dana nije dalo naslutiti da će biti poseban. Činilo se kao da ću ja, i dešavanja oko mene, ostati na istom kolosijeku. A onda se desilo to da sam vidio nečiji drugi ustaljeni kolosijek, što me potpuno izbacilo...
Nikada nije razmišljala o sebi na taj način. Nikada nije u ogledalu videla svoj odraz i pomislila da gleda lepu devojku. Volela je da misli da će zauvek ostati devojčica. Da će se uvek igrati u bašti, brčkati u jezercetu, uživati u svom malom nebeskom...
Pretilost je ušla u fazu epidemije – tako govore debeli crni naslovi novina zapadnog svijeta, a po upravo tom fenomenu, i mi imamo potpuno pravo smatrati se dijelom tog prežderanog i debelog Zapada, gotovo neizlječivo bolujući od niza posljedica viška kilograma, umornih tijela, uhranjenih odviše...
Nasula je malo mleka u kafu. Inače ne volim sa mlekom, ali od jutros mi nešto prija da razblažim ovu ljutinu u grlu. Uronila je nosić u šolju koja se pušila i zagledala se daleko kroz prozor. Pustio sam da joj prćast nosić udiše novi...
Rezultati laboratorijskih ispitivanja nisu bili baš najbolji, što će reći da su prevazilazili dozvoljene tj. referentne granice. Dakle, i štitna je proradila, čula bih ponekad, onako u prolazu ili u prevozu, kako govore hipohondri u sado-mazohističkim diskusijama. Mene je trenutno mučilo samo jedno pitanje, a...
Da li sam to konačno iskašljao sve? Svijet? Sjedim. Mrak je. Čekam. Osjećam spokoj i neku vrstu sreće kako struji mojim tijelom. Nisam siguran da je želim. Osjećam miris. Čudan, stran miris, ne volim ga. Mislim da je dim. Ne znam. Ne vidim, mračno je. Ne...
I tačno znam danas zašto sam glupa. To je zato što mi je udarao glavom u radijator. Ili se kaže radjator, ne znam, zato što sam glupa. A on je kao znao sve. Kaže, i sad se sećam neko slovo “pi”, mislim se, šta, bre,...
O ruci je reč i njenoj neprekidnoj potrebi da me izda. O da, znam, zvuči čudno. I čujem prvo pitanje. Čija? Moja. Od samog rođenja. Ili se barem tako predstavlja. Počelo je još kad sam bio klinac. U sijaset nevolja me uvaljivala i štogod „vaspitnih tretmana“...
Pela se uz stepenice, noga za nogom, žustro. Vojnici uvek masturbiraju u ime otadžbine, to nekako ide posle pucnjave, prija im, imaju dozvolu, oslobođena savest. Stepenice su uvek u nizu, jedna iznad druge, njih pravi poseban soj ljudi. Dužina, širina, visina, nagib, gaz. Noge kao uvod. Nije mi...
Ponovo sam se zaljubio u Niki. Niko mi ne veruje. “Kako možeš da se zaljubiš u svoju ženu, jebote?” pita me drugar. “Opet se nešto izmotavaš ili si nešto zasr’o?” pita me drugarica. Ne veruje ni Niki. “Šta ti se uopšte dopada na meni?” čudi se. “Rodila sam dvoje dece,...