Na toj fotografiji jedva imamo 23 godine. 46 ako se saberu. 46 godina i 3 meseca. Plus 6 godina i 3 meseca – toliko je stara fotografija. To je ukupno 52 i po godine. Pola veka sa kusurom. Pola veka njegovih širokih farmerica. Pola veka mog...
Pričam ti priču. Sreten Simić je vozio beogradske tramvaje 27 godina. Svačega se u svom radnom veku nagledao. Ali nikad nije bio srećan. Njegova „dvojka, obnevidela od neprestanog kruženja” kao da se poigrala sa njim. Od neprestanog kruženja dovela ga je do kruženja koje prestaje. U petak uveče,...
Rođendani služe da se probudiš radostan. (Jeste, svaki dan treba da nam bude poseban, ali kad odrasteš istripuješ da se posebnost važi samo tog dana. Onda se u međuvremenu pokvari neko dugme u srcu pa počneš da misliš kako ni taj dan, rođendan, nije nešto. Kao: šta...
Nedeljom ujutru je 2016. godina I puniš trideset i šest. Čuješ zvuk aparata za merenje pritiska. Majka, iz susedne sobe. Sakupljaš snagu, ustaješ, izbacuješ smeće. Potom obilaziš oca koji lagano vene u bolnici. Vidiš kateter i kesu sa urinom. Krv u mokraći. Infekcija, kažu. Dešava se. Daješ mu da jede. On ti postavlja pitanja. „Šta se...
Tata jednog zlatnog olimpijca je rekao: „Ceo život je rvanje. Svi smo mi rvači.“ Saterani smo u ćošak. Evo kako to kod nas izgleda. Moj Žmu je na službenom putu. Tvoj je u inostranstvu. (Trbuhom za kruhom). Leče nas privatnici. Za pare, ne zato što su...
Kada se rodiš kao pisac (ili tvoje jagunasto srce odluči umesto tebe da to postaneš), prvo što naučiš bude prihvatanje svega što dolazi. I odlazi. Da ti život ne isklizne. I da je trajanje u strujanju. Da ne mora ništa da se desi, dovoljno je da i to...
– Izvini, mnogo me boli glava, možeš li negde da mi pronađeš neki lek? – Pokušaću, sačekaj – rekla mu je i odlepršala do šanka. – Evo, nadam se da će ti pomoći. – Super! A tvoj broj telefona? – Broj? – nasmejala se, pogledala u svoj ajncer i...
Pišem ti, jer ne umem ništa drugo. Volela bih da moje ruke znaju da prave ljubav, a ne samo da je grle. Mada sam u zagrljajima baš dobra. Opet smo zalutali u tuđe tišine i ti misliš da je meni lako da ćutim. U zagrljaj me...
Vreme je, Žmu. Pakuj se. Zašli smo u godine kad život izgleda kao vožnja autobusom. Gledamo mi kroz prozor, ali nismo NAPOLJU. Nismo tamo. Stajališta nam donose neke nove ljude. Stajališta nas ostavljaju bez nekih saputnika. A mi grčevito stežemo uz sebe kofer s brigama. Postoje te...
– Dobar dan! – – Hm. Izvinite… – ( Kog li se đavola izvinjavam?) – Kažite? – (Oglasila se!) – Hm, treba da predam ove pap… – Nije to kod mene! – Meni su rekli da jeste. – Stvarno? A ko je Vama to rekao? – Pa, piše na ulazu i … – Šta...