27 avg Idealisti

Nedeljom ujutru je 2016. godina

I puniš trideset i šest.

Čuješ zvuk aparata za merenje pritiska.

Majka, iz susedne sobe.

Sakupljaš snagu, ustaješ, izbacuješ smeće.

Potom obilaziš oca koji lagano vene u bolnici.

Vidiš kateter i kesu sa urinom.

Krv u mokraći.

Infekcija, kažu. Dešava se.

Daješ mu da jede.

On ti postavlja pitanja.

„Šta se desilo sa mnom?“

„Kada prođoše godine?“

„Život. To se dogodilo. Prošle su brzo.“

Popričate, odlaziš, mahneš mu.

Zatim pereš rublje, kupaš se, uzimaš par namirnica.

Uveče se lečiš pisanjem

Ili gledanjem filmova iz detinjstva.

Izađeš sa drugom na pivo.

Otac mu je preminuo pre nekoliko meseci.

Komentarišete i filmove.

Kažeš mu:

„Eto, skoro svi heroji iz detinjstva su se vratili, uglavnom zbog novca

Mada u mnogo lošijem izdanju.

Supermen je dobio sina u verziji iz 2006.

Betmen u stripu i crtaću

Indijana Džons je dobio sina

Čak je i Han Solo dobio sina.

A šta se dogodilo sa nama i ostalima?

Možda nismo bili dovoljno zreli, spremni ili nismo pronašli pravu osobu

A postavljalo se i pitanje love i uslova

Sada se postavlja pitanje opstanka

A mi smo još uvek idealisti

I pomalo gikovi.

Možda ova zemlja i ne zaslužuje moje ili tvoje dete?“

On je klimao glavom

I naručio i treće pivo.

Ja nisam.

Znao sam da je sutra ponedeljak, da se nešto radi

I da je igra odavno otišla

U drugom pravcu.

Autor: Marko Antić

Fotografija: tumblr.com