18 jul Šalter 3
– Dobar dan!
–
– Hm. Izvinite… – ( Kog li se đavola izvinjavam?)
– Kažite? – (Oglasila se!)
– Hm, treba da predam ove pap…
– Nije to kod mene!
– Meni su rekli da jeste.
– Stvarno? A ko je Vama to rekao?
– Pa, piše na ulazu i …
– Šta sve ne piše na zidovima! Nije to kod mene!
– Ali…
– Ja sam Vam isključivo za proveru dokumentacije.
– Pa to mi i treba. Evo, proverite, molim Vas.
– Sad je pauza. Dođite posle pauze. – (Neodoljivo počinje da podseća na Micu ubicu, fali joj samo burek!)
– Ali Vi ste SADA tu.
– Pa šta?
– Pa, možete da pogledate.
– Na pauzi sam. Dođite posle pauze.
Odlučim da pauziram njenu pauzu ispred šaltera. Gledamo se kroz debelo staklo. Po njenom izrazu lica rekla bih da će biti na pauzi dok ja ne uđem u menopauzu.
Jesam li toliko blesava da nalazim razumevanja za nju što gleda u svoj mobilni i smeška se? Možda joj je stigla neka bitna poruka koju je dugo čekala. (A možda čita neku trač rubriku.) Možda se zbog tog nekog doterala i zbog dve lokne držala celu noć viklere na glavi? Možda mogu da sačekam još malo dok popravi lak na levom kažiprstu? Da l’ ovi ljudi iza mene u redu isto misle dok cokću od nestrpljenja?
– Dajte da vidim! A pa ovo Vam nije dobro. Nemate fotokopije i ovaj datum nije u redu. Aha, aha, aha. Evo i ovde. Šta ste ovo upisivali? Ne, ne, ne valja!
Red iza mene polako raste. Sad već nestrpljivo cokću zbog mene.
– Gledajte, sve ovo treba da se popuni čitko i ćirilicom.
(Žena iza mene me gleda kao da sam najveća glupača.)
– Ja ne mogu ovo da primim. Sledeći!
– Ali…
Na šalteru broj 3 je ostalo to moje „ali” i dva loše popunjena obrasca. I dragocenih sedamnaest minuta.
Za sedamnaest minuta ja sam mogla da spremim doručak za Žmua. Za sedamnaest minuta ja sam mogla da pročitam deset stranica romana. Za sedamnaest minuta ja sam mogla da gugučem sa K. Da popijem kafu na terasi. Da živim neki život bez loše popunjenih formulara. Da se smejem. Da odremam. Da pogledam crtani film.
Stižem već do vrata kad shvatim: na šalteru br. 3 se vredno radi! Kradu nam vreme i život. Zamaskirali su svoj zločin našom nekompletnom papirologijom!
Trebalo je da coknem!
Autorka: Srbijanka Stanković
Izvor fotografija: pinterest.com
Sorry, the comment form is closed at this time.