Da li sam to konačno iskašljao sve? Svijet? Sjedim. Mrak je. Čekam. Osjećam spokoj i neku vrstu sreće kako struji mojim tijelom. Nisam siguran da je želim. Osjećam miris. Čudan, stran miris, ne volim ga. Mislim da je dim. Ne znam. Ne vidim, mračno je. Ne...
“Posle dužeg vremena uključimo TV. Upalim ga, kad ono Kasandra. Da se nisam resetovala u detinjstvo?” Ovakva poruka pre 6h ujutro mogla je da mi stigne samo od Dr House sestre. Naravno da bi nam prijalo resetovanje u detinjstvo. Njoj, koja je u prestonici i ne može...
Kad ne umemo drukčije. Krijumčarenje – prva pomisao koja se rađa u mojoj glavi: Pet prijatelja. Imam 12 godina i u rukama držim knjigu tvrdog poveza, a četvoro avanturista i ker mi se smeškaju sa korica. Tada, nekad, krijumčari su bili isuviše strašni da bih ih...
Anastasija ima samo devetnaest godina, a već je očigledno da ume najponosnije da nosi svoje crno runo. Samo nekoliko dana pre prijemnog ispita uspeli smo da izmamimo od nje neke dirljivo iskrene odgovore na pitanja od egzistencijalnog značaja (kada ste glumica i pesnikinja u malom...
Mama mi je rekla: “Nemoj da razmišljaš nedeljom popodne.” Kad bih samo jednom mogla da budem ponovo poslušna devojčica! Onda bih se probudila u nedelju i skuvala kafu za Žmua. Dan bi počeo otvaranjem prozora i čašom hladne vode. Nedelja popodne bi bila malo televizije, a...
Dragi čitaoci i autori, S uspehom je završen naš drugi konkurs za kratku priču pod nazivom ,,Priče o telu''. Na konkurs je stiglo preko 140 tekstova, što je skoro duplo više nego u slučaju prvog konkursa. U prvom krugu manji broj pristiglih tekstova je eliminisan, jer...
Kako izgledaju maturske večeri u eri selfija? Spremam se za svoje prvo matursko veče posle 9 godina. Petu godišnjicu mature sam preskočila zbog junskog ispitnog roka. Ovo sad nije vanredno zasedanje srednjoškolske manguparije. Idem na matursko veče svojih učenika. Dobro, svojih prvih učenika kojima od aprila...
Ili kako se (p)ostaje – prijatelji zauvek. Ujakov i Žmuov rođendan bili su divan povod mojoj premladoj Ujni da nas svojim doskočicama pošalje u starački dom. Veče preslišavanja zajedničkih (hiljadugodišnjih) dogodovština završila je sa: “Laku noć, omladino!” Još malo pa pitaće – te – starost – gde...
Počneš od čekanja, završiš čekajući. Sećam se tog trenutka. Ležim oko 3h ujutro na podu sobe žutih zidova, a polifona melodija mog lepog (i glupog) telefona me obaveštava da je odgovorio na poruku. Duboko smo zaglibili u neku filozofiju – mi smo prijatelji koji se vole...
Mateja Popović – glumac o kome će se tek pričati. On je skroman i neobičan Marko Kraljević koji se smeška u odeljenju profesora Koste Vujića. Kako je napisao prve pozorišne komade u srednjoj školi, kada se zaljubio u glumu i zašto je neraskidivo povezan sa...