Jutro. Era otrežnjenja. Isprekidani hropac naših bića koja doživljavaju katarzu ljubavi kroz riku sveopšteg bunila. Šumski drvoseča, dželat po zanimanju hrani svoje nedonošče. Momenat stupa na snagu proglasom: počinje igra šintera i prevejanog psa trka termita već uveliko traje kao i borba za prevlast u Tutankamonovoj grobnici pa i sve ostale nepodobštine. Stenogramski zapis sutona u Paklu uflekana kravata invalida...
Da li me se plašiš mrtve Među glasnim otkucajima izobličenih sata Kad krik mrak ojede Slutnjom poskočilom pred očima. Da li To što kreće Jesu tvoje ruke U moj stomak uvučene U zanosu slaganja mojih iznutrica Krvave A ne ukaljane. Da li čuješ Skriven, sklupčen, Bez ivica, Tela tupa, Koliko se bojiš Kad zaplače, Beskrajno zakuka, Tu u sobi Bergmanova Agnes. Znaš da je svet Rasečen,...
Ona stanuje na posljednjem Spratu hotela sa Pet zvjezdica, I gleda u neonsko Nebo pod stopalima. On živi na raskovanoj Ravnici sa Rastrčanim bojama, I udiše treptaje Bezbroj zvijezda u očima. Ona ne zna Da li postoji Dok ju svjetlo ne okapa U zarobljenom staklu Na porculanskom zidu; On zna da jeste, I ona je tu, Dok mu latice Sunca miluju Potonju zoru na...
Mesečeve mene skrivamo pod jezike. U nemiru gutamo razbacanu prašinu. Sve dok nam Mesečeva lica ne izađu kroz pore. Tad će Mesec biti veći nego što mi možemo da zinemo. I sa prvom trubom sumpor i led kupaće nam tela. Dok mi sklupčani nećemo moći da podnosimo svoju bol. Drugi Svirač čekaće da dune,a glas Starca nemoćno će ponavljati: „Videh i čuh jednog orla gde leti posred neba govoreći snažnim glasom: teško,...
Večeras sam te vidio među stihovima u sobi osvijetljenoj samo mojom aurom u kojoj vladaju mir i černobilska tišina Večeras sam te vidio među stihovima u krevetu koji je poluprazan i mrtav dok sam željan života gledao film Večeras sam te vidio među stihovima koje pišem u filmu punom strasti u kojem sam...
Da se oslobodiš, Da izvučeš najdublje iz sebe, Da otvoriš srce drugima, Da ti na kraju bude lakše u grudima. Da inspirišeš, da raznežiš; Da motivišeš i možda osmeh izmamiš. Da promeniš vidike i Pružiš lepše slike. Da podsetiš, uputiš, daš; Koliko je moćna reč! Koliko dobra može doneti, Koliko snova jednog čoveka sadržavati. I nije važno...
Za čoveka koji je voleo poeziju – šteta, Šteta je bila gost njegove poezije, Jer je skupina jebenog roblja svugde, Nežno ga uguši jastukom, I daj mu krila gde su mu bila ramena, Uz zvuk klavira i ptica, Moramo i dim da stavimo tu negde, Jer jedan je Morison Džim, Juče su zarobili...
Odmjerit ćemo odgrižene uzmake kazaljki pomiješanih crnila noći i uskovitlanih misli divljaka - kakvi bijasmo milijun nedočekanih zora...
A ja ću svake moje noći Moliti smrt da mi te vrati, I nosiću svoju tugu U svakom osmehu Koji si htela nakon tebe; Nosiću priče u grudima, Ostvariću tvoje snove; Rasporiću čudima Jezive stomake Tražeći kako Sve moje ostvarene strahove U strah da vratim. I nek se bojim Sve dok me ima, Samo da strahom smenim Ujed pitanja Kako je...