NARODNA BIBLIOTEKA „NJEGOŠ“, KNjAŽEVAC RASPISUJE XXIV SVETOSAVSKI KNJIŽEVNI KONKURS ZA NAJBOLJA OSTVARENJA U OBLASTI POEZIJE I KRATKE PROZNE FORME TEMA KONKURSA BELEŽIM PUTUJUĆI (mesta, običaje, nazive, događaje...
Meni se ne spava. Lagala bih kad bi legla I suludo pokušavala Izbit novi nalet ludila Preskočenom odsutnošću Bezmoždanih inspiracija. Dal je ovo prolazna postaja Na putu do mog mjeseca? Ne znam, ali meni se ne spava, A punim sjajem on me upravo sad Čarobno i nenadjebivo obasjava. Laičko oko Reikoše da je pun. Ne, nije, sutra će...
Za brata i saborca S. B. Napolju su se psi ujedali. Zaljubljeni parovi su uzdisali i naprasito tražili mračne kutove dok je otac svome dečaku obećao da će ga krvniči pretući. Ja sam samo čekao polazak autobusa da ostatak mene mahne voljenoj ženi i za njom ode. A napolju su se psi ujedali. Mučna žuta lica...
Priča počinje u glavnom gradu bezimene zemlje nepoznate godine u pravo pogrešno vreme na jednom ćošku gde se seku kaldrma , beton i šine u ulici bez naziva i broja odevena u boje leta u sred jednog od onih godišnjih doba što se poznaju po magli, kiši i umiranju ispred nekoga njega...
Vidiš li kako Vlasi trave venu pod Tvojim pogledom? Petak je, I sasvim je nebitno U kojem smjeru Se rastapamo Po vremenu. Juče se još uvijek Drži za sjećanje, Samo tamo nekakve Zelene oči Krče šipražje i gloginje Oko zapuštenne kolibe; Kazaljke u odveć Izgubile boju I neočekivane mirise. Vidiš li kako Časovi staju pred Tvojim pogledom? Neka puknu ključevi Stihova, Slomio se i točak na Zaprezi, Sa lanca...
Noć ima sposobnost vraćanja filma, kao dugme na daljinskom, koje smo braća, sestra i ja pritiskali, kao klinci, da bismo se iznova smejali, hrvatskim sinhronizacijama crtanih filmova. Neki sadržaj me nasmeje, neki oraspoloži, lepe uspomene nosim, u šupljim džepovima farmerki, za kasnije, kad naiđu oblaci. Ulice su ostale iste, samo su se lica ljudi naborala, i posivela, zatvorile su...
Na starom trajektu leptiri se talože u dotrajalim neonkama. Čovek i žena, koji sede preko puta mene pričaju bez viđenja. Između njih ne postoji „prozor“ sa žižom njihovih pogleda. Mimoilaze se. Njihovo shvatanje prisustva statično je. Kao mala smrt u svakom od njih. Zatvaram oči – nestaje svet. Samo zvuci opstaju. Kako je zgodno ostaviti...
Možda, jednom i pronađem opciju cut i izrežem tvoj trag. U razgovoru sa Judith Butler, prisegnut ću na raskidanje tradicije osjećanja i tada ću se sjećati orgazma kao jedine nam bliskosti. Bez jeftinih emocija, jer prehlada zna često oblikovati talijansku fontanu suza. Tog dana ću imati moć falusa i uspjet proći ispod duge. Njegova ruka na...
I čekaću te. Parkiraćeš na istom, onom našem mestu. Kasnićeš. I uvek ću razumeti. I neću se ljutiti. Znaš to. I ljubiću i ljubiću i ljubiću dok ne dogori ukrasna sveća i ne isprazni se baterija mobilnog telefona. Govorićeš, i držaću ti dlan na čelu. I pričaću ti priče kada se zagnjuriš. Pitaš me o čemu razmišljam. Privlačenje...
To je u redu, mislim, da ostaneš kod kuće i vežbaš šah četiri sata, i da ne izađeš sa nama na fudbal. Uvek si imao patike 'za unutra' i jedne 'za napolje', nemoj da se čudiš što su te gazili u blatu, iscepanim najkama ili prljavim starkama, to su ostali klinci, uličari. Moraš...