16 jul Trube

Mesečeve mene

skrivamo
pod jezike.

U nemiru
gutamo razbacanu
prašinu.

Sve dok nam
Mesečeva lica ne
izađu kroz pore.

Tad će Mesec
biti veći nego
što mi možemo
da zinemo.

I sa prvom trubom
sumpor i led
kupaće nam tela.

Dok mi sklupčani
nećemo moći da
podnosimo svoju
bol.

Drugi Svirač
čekaće da dune,a
glas Starca nemoćno
će ponavljati:

„Videh i čuh jednog orla gde
leti posred neba
govoreći snažnim glasom:
teško, teško, teško
onima što stanuju na Zemlji“

Autor: Miloš Markov

Fotografija: tumblr.com