21 jul Kikotanje tumora

Da li me se plašiš mrtve

Među glasnim otkucajima izobličenih sata

Kad krik mrak ojede

Slutnjom poskočilom pred očima.

Da li

To što kreće

Jesu tvoje ruke

U moj stomak uvučene

U zanosu slaganja mojih iznutrica

Krvave

A ne ukaljane.

Da li čuješ

Skriven, sklupčen,

Bez ivica,

Tela tupa,

Koliko se bojiš

Kad zaplače,

Beskrajno zakuka,

Tu u sobi

Bergmanova Agnes.

Znaš da je svet

Rasečen, prokopan,

Balav u padu,

Nepokretan,

Pregoreo silom potpalom sunca…

Vatra je živa

I tobom gori;

Da li se bojiš

Kad bleda i mrtva

U prozirnom telu

Od vode i mesa

Zaplešem i krenem

Nezaustavnom

Kočenom

Krvlju među butinama.

Gledaš me

Krupno i potpuno

Postalu od raka malog

Zasnovanog među mojim prstima:

Dim.

Autorka: Elena Ederlezi

Fotografija: weheartit.com