Želela sam da ti napišem pesmu, ali pri svakom pokušaju gubila sam reči. Želela sam da sa tobom delim svoje misli, ali su sve nestajale u tvom pogledu. Želela sam da te držim za ruku, ali su mi tvoji prsti klizili. Želela sam da te milujem barem u snu, ali tmurna jutra...
Postajem slična kamenu. Ćutim, navaljena na komad zemlje, ali ne čujem ništa, ne mislim ništa. Samo čekam da me se neko seti...
Da mi je samo da razumem tvoje skrivanje, predstavljeno u opasnosti strašnoj. Da mi je da shvatim ogledalo što ispod maske sreće zavarava sopstvenu bit. Ko si zaista? Više istina pretočenih u laž pojme tebe. Vidim te, ali zanemarujem očigledno. Nenamerno. Možda strah ne otključava vrata smirenju? Šta dalje? Svaki naredni potez je promašaj. Živiš nespojivim krajevima i...
Konkurs za osmi broj ,,Studentskog književnog lista Vesna” otvara se u sredu, 15. 07. 2015. godine. Prozne ili pesničke radove, eseje ili oglede, obima ne većeg od 2000 kucanih reči u Word-u, na ćirilici, moguće je dostaviti do 10. 08. 2015. Radovi poslati nakon ovog datuma...
Pričala si da otadžbinu u tebi ništa ne može da ubije...
Opet su se perle rasule Po zategnutom platnu, I stotine tinjanjućih lampinjona, I ponovo vrte karike od svitanja Na prstima daleke prošlosti; Scena je uštimana a glumci izabrani. Popunjeno je prvih sedam Redova sjećanja - Ostali posmatrači rasuto tinjaju Pod popucalim svjetlima. Zar bez tebe postoji juče? A sutra...
Dogodilo se to u novogodišnjoj noći. Sedeo sam na stepeništu u mraku jeo čokoladu i pio sok od ananasa, jer sam ostatke vina iz boce okrnjenog grlića lako dokrajčio. Ona je došla i donela flašu džina, čašu i đus. Bila je pripita, mešala je džin i đus, eksperimentisala. Dala mi je da probam,...
Juče sam došla do kraja života Gde nema kraja nema ni početka Gde je sve jedan isti put Kojim svi stalno prolazimo i opet dolazimo. Juče nisam bila ja Nisam bila čovek sa ustaljenom rutinom Nisam imala bradu i brkove Ni plavu kosu ni uvojke Ni crvena usta ni bezbojni sjaj Ni plave patike...