ja čitav život spavam kad se prenem ceo svet sklopi oči u gužvi tražim ruke koje najtužnije padaju sa kišom prolaznicima preporučujem knjige slušajući boju njihovog ćutanja dok mi parkovi opipavaju puls odlazim tiho da ne uplašim ptice još uvek ne znam na koji grad da se oslonim kad se jednom probudim u praznom stanu svesna i svoja Autorka: Božana Radenković Fotografija:...
Kada bi mi neko rekao kako mogu da vratim vreme Ja bih vratila februar Baš par meseci pred tvoju smrt I do jula ne bismo išle željne jedna druge Po prstima telefonske žice Pazeći na račune Cifre letova avionom. Kada bi mi neko rekao kako vreme da vratim Ja ne bih nikada prestajala...
Imao sam nepunih dvanaest i nisam bio kršten. Nisam imao nekih posebnih problema sa tom činjenicom. Ponekad bi me neko od dece zajebavao a ja bih tu zajebanciju prihvatio osim u slučaju lošeg raspoloženja. Tada bi zajebant završio u bari ili blatu. Ni sa tom činjenicom nisam imao nekih posebnih problema osim besnih...
Dan je zaspao. Zaboravljen negde između dečijeg plača i letnje jare. Zaglavljen između prozorskog okna i kreveta. Pamtim lukove raspuklog cveta u vrelom danu, kako se klate na zvucima leta. Pamtim mirise bilja, koje poseduju samo one zapuštene bašte predgrađa. I odsustva ljudi. Život sagledan u trenutku perspektive zadnjeg točka bicikla. Asfalt i točak. Neraskidivi. Zatvaram...
Pošalje ti svoju ešarpu koju je prethodno nosila par dana. Miriše na nju. Pošalje ti omiljene minđuše, vratićeš joj ih kada se vidite. Pažljivo ćeš ih staviti natrag na njene uši. Poslaće ti knjigu, čaj, omiljeni strip ili lek. Može ti poslati i novac i nemoj se uvek duriti. Ne budi...
Upetljan sam u krošnjama Tvojih izmaštanih mirisa. Ispucale usne drhte Boreći se za gutljaj vazduha, Namještene u krvav Osmijeh; Gledam kroz tvoje oči I ne vidim se, Zaslijepljen usnulim Suncokretima na tvome ramenu, Ušuškanim pod nebom i Oblacima. Navukao sam na sebe vjetrove, kiše i munje...
Časopis ,,Poezijaˮ poziva sve koji pišu, čitaju i vole poeziju da pošalju do tri neobjavljene pjesme i tako učestvuju u ispisivanju prvog broja novog časopisa za poeziju. Pjesme šaljite do kraja oktobra 2015. na casopispoezija@gmail.com. Takođe, pišite nam za sve ideje, sugestije i prijedloge. Čekamo Vas! Fotografija:...
Ona udiše gromke beogradske bulevare. Rođena sa ulicama grada na svojim dlanovima, njenim krvotokom struji cela mreža crvenih tramvaja. Ona vreme meri brojem okreta suncokreta i njeni snovi razvijaju se kao stari crno-beli film. U njenoj državi svi su odeveni u odeću na tufne i perivoji, kuće i planine izviru samo iz desnog oka. Ona najmilije spava pokrivena mojim bledim...
Dok jesenjim bojama septembar tetovira ulice, i noć se znoji kao džanki u zikri, a nebo je iskrzano platno iznad zgrada - sa teškom kišom padaju i sećanja...
Hasanaginicu je zastidio njen stidni organ; Imala je mjesečnicu. I dok se Hasanaga izležavao daleko od bojnog polja sa agovskom glavoboljom, ona je kući dojila i krvarila. Oduzmi joj pravo na Ime, Dijete, dvore i sebe! Za ženu prerezanog jezika otpor je riječ stranog porijekla; idealnija je ipak mrtva. Autorka: Safija Vehabović Fotografija: static.klix.ba ...