Izrazom svojim tišinu dotakni, savršena misao ljubav čisti duboko u magli sakrivenu, iz čijih praznina izleću crni slepi golubovi, kidišući bolno na savršenstvo ljubavi, noseći patnju, kolebanje. Misli teške u ptice se pretvaraju, što kroz dušu, ljubavlju zarobljenom, brzo proleću. Mišlju ovom okupaj se cela, rukama od mesečine držaćeš vreme u potpunom mraku, dogorelom svećom sa koje kaplje...
Ne brkam više pijanstva i nemire, Ne, ne budim više zamukle duhove, Pa i ne pričam više nikome, Koliko bole neizgovorene pokore. Što će mi bitke nesvjesnih umova? Idioti nižu pravila do naših padova, Plijene naše razume u igri živaca, Do bjesnila, do očaja, Do krajnosti bez obzira. Puštam. Protječem k'o iluzija I ne dopuštam...
Kad pravim pauzu od učenja Sa Mikom u Njujorku nemam za taksi, Idemo peške i Preskačemo džankije U Četrdeset petoj ulici, odmah iza Brodveja, Gledamo ih kako leže na ulici nasukani,gledaju u zemlju i viču na zvezde, Čuju se samo njihova vika i naši koraci. Kad pravim pauzu od učenja Moj pas i...
Kada sam podigneš pogled ka Mesecu, To je kao da grliš sve note muzike jednog Erika Satija. Najbolje znaš da traješ u nedogled I živiš među polusvetom Dok svom svetu osmeh docrtavaš. Divno si dete svoje majke. Jesi. Odlaziš da hvataš kišu u dlanove I ne mariš za...
Više ni ruke nisu dadilja Tek rođenom srcu; I nije važno Što više ne sabiram srču U očima, ni krhotine svakog pada u sebe. Poneki dio još uvijek je tu, Ostali vise otkriveni pod kišnim Oblacima, druge vjetrovi Raznose po rubovima Poluprazne čaše. Kažu mi da je fantazija Dom svake budale, I da ožiljci ne krvare kada Pucaju...
Teme se izvrču, vrte, k'o namješteni brojevi lutrije, udarne pizdarije; lažne svjećice. Zamaglili su ti svaku masku što si je umjesto 'ja' stavljao, nimalo svjestan, potpuno slijep - da to 'ja' nikad nisi ni imao. Ovne! Ja nisam pastir, nego crna ovca, na takve k'o ti razum mi instant pljuca, i ne znam zašto i...
Da je Frida imala Dalijeve brkove kao tog jutra u tvojoj sobi kad sam se probudila lepša i bogatija za jedan san da je neko uspeo da me nauči da budem strpljiva i mirna da li bih bila ovde sa tobom sada ili s njim čitala novine uz jutarnju kafu da je neko samo...
Potrebu za vazduhom koristim kao izgovor za spoznanje. Uvek je praznična sreća, kojoj dajem epitet lažna, suprotno uticala na mene. Isti kal i sneg bili su pre nekoliko godina kada mi je vetar rasporio šavove od kaputa i spokojstvo. Na vrletu bezumlja, ogrnut samo teretom svoje kože, vapio sam za pribežištem. Tada su po telu moje...
Radoznala si i priča ti se i pričamo ali tu je vatra koja često naglo zamenjuje priču pa izgara potom žeđ traži žeđ spaljuje vešto bar do sledeće faze. Autor: Marko Antić Fotografije: pinterest.com ...
kažeš - zvaćeš me sutra kažeš hajde da pijemo pivo hajde da sedimo u parku hajmo u klub hajmo na reku...