07 nov JEDNOM ŠAŠAVOM DJEČAKU

Znaš, prošlo je mnogo vremena

Od kada sam nekome

Posljednji put

Napisala pjesmu.

Šta misliš,

Da ovu napišem tebi?

Znaš, razmišljala sam.

Ipak već neko vrijeme

Letimo

Ispod istog krova

I za doručak dijelimo

Parče plavog neba.

Žvaćemo sunce

I tako nam je toplo iznutra.

A, šta kažeš? Mogla bih?

Da pišem?

Ili, ipak, ne još?

Znaš, strah me je.

Svi oni kojima sam

Do sada pisala pjesme,

Baš ništa razumjeli nisu

I pobjegli su

Glavom bez obzira

(mora da im je moja poezija

poput poezije Vogona bila).

Ali ti razumiješ, zar ne?

I nećeš pobjeći,

I tebe nije strah?

Da, znala sam ja

Da si ti pomalo šašav,

Kao i ja.

Ma, znaš šta?

Evo, napisaću je!

Odlučila sam i tačka.

Znaš, ja pisati moram,

A ti slobodno idi

Ako moraš da ideš.

Osim ako nisi dovoljno šašav

Da ipak ostaneš.

Autorka: Tanja Spasojević

Fotografije: tumblr.com