Nostalgija? Riječ s kojom sve počinje i završava. Ona koja je jaka da uhvati i najhrabrije srce. Ulovi te onako nenadano u beznađu i baci te na hladno tlo. Ponekad se oklizneš zbog nje. Na ledu si, bolan i zabrinut. Nisi mnogo za sebe zabrinut. ...
Počinjem priču o tome kako se suza liječila srećom, a osmijeh neiscrpnom dužinom radosti. Istu onu priču koja se nije rodila u vrtiću ili iz mlađih godina. Govorim o onoj koja se rodila na putu ka zrelim godinama. Sjećam se da mi je zadnje bilo...
Mirišu kolačići, baš kao oni iz babine kuhinje. Osjeti se miris cimeta, vina koje se prosulo po stolovima , čuje se lagano pucketanje vatre iz kamina. Kažu da je sinoć valjalo ostaviti neke kolačiće na stolu, da mirišu i „oblače“ duši najljepše cipele. Bilo je...
Večeras je duga noć, najduža. Noćas je tako daleko sve ono što nam istinski treba. Daleke su tuge koje umiju da nas razbiju. Tuge nam trebaju, da potražimo sreće. Trebaju nam spakovani koferi, dodir vazduha koji nas hladi više nego što treba. Izgleda da bih...
Čovjek vikendom diše punim plućima. Tada jedino možeš da u već obimnom rasporedu, gužvi od života pronađeš svoj prostor. Utješiš se da je u redu što čitaš tri knjige uporedno, jer si valjda ti taj koji mora da ispoštuje sve one odgovornosti koje čekaju kao...
Razmišljam da započnem priču o sebi. U ogledalu vidim lik koji uopšte ne poznajem. Pitao sam se, hoću li ikada u nečijim očima probuditi energiju, radost duha i samostalnost svakog novog koraka? Imao sam pravo na to da se pitam, isto tako previše straha da...
