Znaš, čitam Zabavnik otkako znam za sebe. Politikin zabavnik, dabome. Dobro, nije baš da od početka čitam. Prvo sam, sa par godina volela da se domognem sestrinog pročitanog (ili ne?) Zabavnika, pa listam i slike razgledam, divim se onim bojama krasnim i ništa mi ne...
- Jesi li dobro? - Da, zašto? - Ćutiš. - Ćutim. Ćutim već danima. Nisam sigurna zašto. Svako od nas se valjda drugačije sa emocijama bori. Ja biram da budem Don Kihot. Dajem sve od sebe, mučim se i s nedaćama borim, mada krajičkom svesti svesna da bitku gubim....
Hej, vi! Zaboravila sam nešto da vam kažem. Htela sam, al’ sam zaboravila. Ono, nije da moram ja vama sve da pričam, al’ ovo hoću. Jer, bitno je. Ili važno, okej, još uvek ne znam razliku. Profesorka, žmurite! No, hoću da vam nešto kažem, tu...
A šta je to patriotizam? Kad voliš svoju zemlju svim svojim bićem, kad si spreman svoj maksimum za istu da daš – živ da daš, najbolje delaš, kad je teško u pomoć pritrčiš. Jer, zemlja...
0:38 Imam dvadeset i jednu godinu. Već 38 minuta! Nemam odraslost da to i dokažem, jebiga. Nego, nisam to htela da napišem. Ovde sam zbog drugih stvari. Ozbiljnih, razume se. Ovo je priča o jednom balonu. Šta je smešno? Balonu, da. Na tufne, naravno! I ne, nije...
Proganja me ovih dana ta neka Budućnost. Beži, kažem joj, nisam ti ja baš neko društvo! Kao čičak lepi se za rukav moga kaputa, otresem je, sklonim, eto nje opet. Ovih dana tako. A, znam, šalju je tu misli moje, a njih šalju moja drugarica...
Sećam se, bili smo klinci, sakupljali novce za kasetu. Video ili audio kasetu. Kasnije cd. Pa smo imali vokmene. Zatim diskmene. Imali, ako sakupimo i kada sakupimo dovoljno. Odvajamo od užine, krišom uzimamo od brata/sestre, slučajno zaboravimo da vratimo kusur roditeljima. Jeste, nije lepo i...
U večnom smo mimohodu taj Dizni i ja. On nudi mi svoje princezice njanjave, ja da budem Mononoke hoću! Kaže Dizni da lepu haljinu obučem, na balove da idem, kaže i da princa čekam, doć' će sigurno, samo da sačekam kraj filma. Hm. Ne verujem...
Mislim puno. Pričam malo. Ne smatram se naročito pametnom zato. Niti glupom, Jednostavno – ćutim. Uglavnom nemam potrebu, želju za pričom, nekad ne nalazim reči. I zato – ćutim. Ćutim i poneko svoje ćutanje na papir stavim. Oćutim ja tako priču. Nekad pesmu. Oćutim danima,...
Petak mi je lenj dan! Tada ustanem baš rano, ranije nego obično. Da, nije ni meni jasno zašto, ako već nemam obaveza na fakultetu, niti ikakvih obaveza. No, po nekom nepisanom pravilu, ustanem već oko šest-sedam da pripremim prvu jutarnju kafu. I dok onako, još...