05 jun Jeste li već čuli da…

Znaš, čitam Zabavnik otkako znam za sebe. Politikin zabavnik, dabome. Dobro, nije baš da od početka čitam. Prvo sam, sa par godina volela da se domognem sestrinog pročitanog (ili ne?) Zabavnika, pa listam i slike razgledam,  divim se onim bojama krasnim i ništa mi ne bude jasno – a, gle’, sve mi je zanimljivo i itekako primamljivo. Ras’o je Zabavnik, rasla sam i ja, i počela zaista da ga čitam. Naravno, prvo mi je za oko zapao Garfild i onaj smešni oblačak iznad njegove glave, pa Paja, Vlaja i Gaja, potom Iznogud. Da, stripovi, kao prva pisana ljubav. Poodraslo se još malo, dovoljno da se sa posebnom pažnjom gleda na Zabavnik, ne praveći uši stranicama ili žabice od dosadnjikavih istorijskih tekstova, kako sam znala da kažem tada, a što, ruku na srce, ne preferiram ni danas. Naučila sam koji je glumac čak osam puta nominovan za Oskara i da je množina od flamingos – flaminzi (u šta i dalje potajno ne verujem, mada je Zabavnik sveznajući), da postoji strah od muzike i da krastavci sadrže 96% vode, a da je Sauroposejdon najviši dinosaurus. Još mnogo toga, bitnog i nebitnog/važnog i nevažnog saznala sam (u slučaju da moja profesorka srpskog čita tekstić – žao mi je, možete li još samo jednom da mi ponovite razliku?), bilo kako bilo, sve što sam želela (ili ne) u određenom momentu da znam, saznala sam, i pravila sam se važna baratajući činjenicama koje smo tada smatrali opštom kulturom. I tako, petak za petkom, Zabavnik je nudio nove zanimljivosti, a mi bivali srećni i zadovoljni. Onda bismo, tako važni, drugare koji Zabavniku nisu verni, uvlačili u ovaj obojeni sveznajući svet, pa bismo razmenjivali informacije koje bi možda nekom promakle ili kojim slučajem bile smetnute sa uma. Nego, te informacije… Posluže nam u ukrštenicama i ponekom kvizu. Posluže da se i danas pravimo važni i u znanju nadmećemo, vadeći iz rukava poneku zanimljivost.

Sve ja to nisam želela, da se razumemo. Al’ sam namamljena, a meni čim bojama priđeš, ne umem reći ne. No, odgovarao je Zabavnik na sva naša pitanja koja smo pre bili kadri postaviti njemu nego svojim ukućanima. „Dragi Zabavniče“, počinjali bismo svoje pismo, „pošto ti sve znaš…”, nastavljali bismo, i već u narednom broju dolazili do istine. Jedino što me i dalje muči, a na šta mi Zabavnik još uvek ne zna dati odgovor je: Da li je iko čuo tišinu? Njen glas, da li je umilan, nežan ili pak grub i rđav? Pitam to stalno ljude oko sebe, kažu mi da sam šašava. Navikla sam na takav tretman, nije mi čudno. Batalim. Zabijem se u misli. Ćutim. Šušti. Grebe. Češe. Cvili. Cvrkuće. Lije. Teče. Peva. Usisava. Meša, Viče. Diše(m). Ehm, to je! Zaustavim dah, koliko mogu. Opet čujem. Lupa. Leti. Udara. Prska. Poliva. Zaliva. Plače. Hoda. Trči. Lista. Prevrće. Uvrće. Tuče. Uvija. Seče. Pere. Suši. Fenira. Lakira. Duva. Leluja. Ćarlija. I opet ne čujem tišinu. Pa se pitam, čuje li je ko? Postoji li uopšte ona ili je u pitanju šarena laža? Možda je do mene, moguće da nešto ne radim kako valja. A ljudi kojima sam okružena ne rade nikako, još se i smeju! Mada, otkako sam to pomenula, sumnjiva mi je M, često ona nešto ćuti. I J, osamljuje se nešto mnogo u poslednje vreme, ne izlazi, nigde ga ne viđam. Možda i oni pokušavaju da čuju tišinu, da me prestignu i nađu se u rubrici „Jeste li već čuli da…“. Ha, provaljeni su! Ne može to tako, ja sam prva smislila! Na posao, H, nemaš vremena za gubljenje! I tako ja opet ćutim. U zoru ćutim. A – a, ne čujem. U podne – nikako! Uveče? Čujem samo komšiju kako navija da neki „njegov“ da gol. Tišine nigde. Hoću da je dozovem, uslišim njene molbe, kako bi se pojavila, tek da znam da je tu, makar na minut. Čuj minut, i sekund bi mi bio dovoljan! Ali, nema. Izgleda da nema meni mesta u Zabavniku. Moraću još da vežbam. Do tad, ćutim. Dok negde neko šušti. Grebe. Češe. Cvili. Cvrkuće. Lije. Teče. Peva. Usisava. Meša. Viče. Diše(m). Ehm, to je! Zaustavim dah, koliko mogu. Opet čujem. Lupa. Leti. Udara. Prska. Poliva. Zaliva. Plače. Hoda. Trči. Lista. Prevrće. Uvrće. Tuče. Uvija. Seče. Pere. Suši. Fenira. Lakira. Duva. Leluja. Ćarlija…

Autorka: Hristina Petrović

Fotografije: blogspot.com