Juče je bio baš jedan fin dan, znaš? Probudila sam se nešto pre osam, iako je bila subota i nisam imala obaveza. Ni sama ne znam zašto – sunce me je probudilo, zvalo je na igru, a ja nisam imala srca da odbijem taj poziv. Poželeh se...
Volim ljude što kad se smeju, oči im se smeju. One koji pogledom znaju i da tuguju, pogledom se raduju, ljude koji pogledom, samo jednim pogledom, kazuju da jesu živi. Malo je tih ljudi danas. Osvrni se oko sebe – jedan, dvoje, možda petoro. Hrabri...
Hoću nešto da ti kažem, a ne znam da počnem. Napišem i obrišem, obrišem i napišem, hoću nešto, al' njega nema. Ima ga – u misli mojoj samo. Kad na To mislim, baš veliki osmeh imam. A, rek'o bi čovek, šta, obično veče. Ha, obična...
„Ko ne voli životinje i biljke, ne može ni ljude voleti.“ Ovo je rečenica, uz koju sam rasla, rečenica koja mi i danas u ušima odjekuje, i tera na stid. – Ali, tata, ja volim ljude, baš! No, nije hteo da čuje. Nikako mu nije bilo...
"Hm. Verovatno sam jedan od retkih kojima je jesen omiljeno godišnje doba. Nekako je iskrena, ne da mi se da zamislim osobu koja sa nekim razgovara po pljusku i laže." UPRAVO. Tmuran neki dan. Baš tmuran. Samo što ne krene kiša. Čitav dan to mislim, ali su...
I: Hoćemo u šetnju? H: Hajde! I ne pita kada, niti se ova druga premišlja, ne bi li našla pravi termin za prijatelja. Jer svaki je tren validan, ako je prijatelj pravi. Eh, moja I., da su svi kao ti! Šta se to desilo sa ljudima? Sećam se,...
Odlutaju tako nekad Neke reči puste Neće da se vrate Tražim ih i sanjam Kad – kad i pojurim Kada rep im ugledam Ne stignem ih svaki put Beže mi Kriju se ponekad Evo i sada kada potrebne mi jesu Potrebnije nego ikad pre Mada to i juče rekoh Dok sam mislila se Da ti pišem štogod Otišle su Nestale Sa...
Voli mi se danas neko. Ne bilo ko, već baš moj Neko. Ne znam šta me je danas spopalo, ali tako je od kad sam se probudila. I volim ja, nije da ne volim – zimsko sunce, koje se stidljivo smeši kroz roletne: „Zdravo, sunašce...
Rodio si se Jednog dana Došao iz nekog Boljeg sveta Gde ljubav Si živeo Rodio si se Kao Dušan Ili Amos Možda Li Nije ti To bilo bitno Rodio si se A oko tebe su Igrali Smejali se Njihali Tebi ništa jasno Bilo nije Kako su znali Da dolaziš U njihov svet I zašto ti se Toliko raduju Bio si zbunjen Imali su ista lica Bela Ili crna Možda žuta Ali ista sva Nije ni...
Bioskope volim Ni sama ne znam zašto Ali ih volim I kokice tamo samo Iako mi vani nisu Naročito mile Ne znam Volim ta krasna mesta Otkako za sebe znam I mučno mi bude Jer ih zaboravljaš I bioskope i kokice U njima Tebe i mene U poslednjem redu Gde šćućureni Gledamo strašnu neku scenu Pa se posle smejemo Nije baš toliko strašna...