Nada je šetala sa svojim drugom Aleksom, koji je nesigurno uhvatio za ruku. Dok su šetali, videli su metež kod Brankovog mosta. Znači, neko je danas odlučio da sve okonča. Što se više približavala videla je sve jasnije lik te osobe. Preplašenog lica, upalih sivih...
Došao sam jer je dolazak bio neizbežan. Prirodniji od jutarnjeg odlaska u toalet. Prtljag nisam poneo, ne treba mnogo vremena kosi da se osunča na mesečini, da od vlasi napravi plimu i oseku kakvu mogu samo noću da prizovem, kada je san apstrakcija, a depresija...
Snažno zvono prenulo je Petra iz dubokih misli. Dečak nije ni shvatio da je još jedan čas bio završen. Misli su mu se stalno vraćale ka sinoćnom snu. U tom snu Petar i njegov godinu dana stariji brat Ivan koračaju šumskom stazom i stalno...
Više od sedam, a manje od dvadeset i jednog dana. Dovoljno da nastane svet, a premalo da se usvoji navika… Nije da sam brojala, samo znam šta mi nedostaje više od svega, otkako se dobrovoljno odvikavamo jedno od drugog. Ni razgovori, ni zagrljaj, ni zajednički smeh,...
Ako je priča sve što ostaje od nas, voleću je. Sakriti među prstima, i u ponekom osmehu. Onom koji je znao, da kraj postoji. I da je lakše, voleti ga. Bez reči. Uz poneki pogled. I mir tela. U tišini, toplih obraza. Na kiši. Uz...
Jedan je čovek, reklo bi se na osnovu fizičkog izgleda u svojim ranim pedesetim, svakoga dana u centru grada stajao i od prolaznika uzimao pare. Oni su mu ih, da budemo tačni, sami donosili. Pogotovo babe, one su ga volele jer se uvek smejao i...
Sedim u kućnom mantilu, ispijam kafu sa Džekom. Neobrijan i čupav. Žaluzine sam zatvorio - lepota sunčanog dana mi je bila iritirajuća i obavezujuća. Na putu do fotelje, prolazim pored radnog stola i sa gađenjem pogledah u papir provučen kroz pisaću mašinu. Bio je prazan,...
Ne znam koliko vam je uopšte bitno to što sam se danas tuširala ledenom vodom pola sata kukajući i sedeći u tuš kabini dok me je obuzimao osećaj da vibriram - - nisam ovde i ovo se ne može dešavati; izašla sam nasmejana. Gledao si u ekran, izgubljen...
Sakrivena je u ulicama čija imena ne želi da zna. Bačena kilometrima daleko, ispod nekih bedema koji ponekad zamaraju oči. Nisu dovoljno snažni da zaustave vjetrove, oluje i ledeno kamenje. Luna što nad morem sija, ostala je zarobljena u tuđim pjesmama. Nju sad neumorni flautista...
Posljednjih mjeseci u meni luta odbjegli vojnik iz građanskog rata. Sreli smo se jedne noći na obroncima moje duše. Te noći padala je kiša, ona zbog koje se jave magla i melanholija. Mislila sam da sanjam ugledavši ga kako naslonjen na moje rebro odmara sa...