Setim te se kada mi dobace na ulici neki od onih nepristojnih i zakonom zabranjenih komentara koji ponekad prijaju. Setim te se kada mi se kosa umrsi posle kise i jos jače miriše na parfem i ljubav. Setim te se kada započnem predavanje rečenicom "Važno je imati valjanu reč". Setim te se kada...
Posle duge nedelje pune kiše i grmljavine, konačno je došlo Sunce. Sedeo sam za svojom kucaćom mašinom, koja se nalazila pored velikog prozora gde sam imao pogled na zelenilo. Pokušavao sam da sastavim misli koje su mi stalno bežale i gubile se. Moja soba...
Postojali su jednom Lavica i Pesnik. Postoje i sada, u svojim dimenzijama, udaljeni jedno od drugog tek nekoliko sati vožnje. Oboje su čitali "Politikin Zabavnik" i bili pomalo usamljeni. Pesnik i dan-danas kupuje "Politikin Zabavnik", zarad prkosa bedi i zbog majke. Možda će ga kupovati...
U sićušnom podrumu gde smenjuju se vekovi, slušali smo odjavnu špicu serije Bolji život. Bili smo zagrljeni, onako kako to čine davno izgubljene ljubavi, obasjani svetlom usamljene sijalice čije telo nesigurno lebdi u tami poput Fu-koovog klatna. Električni ćilibar sramežjivo bi okrznuo naša lica, ubrzo se...
Utorak je. Ona se budi u njihovom novom stanu, nagurana uz samu unutrašnju ivicu jako malog kreveta, licem okrenuta ka drvenom ramu. Ne ustaje zbog bolova u kičmi i pulsiranju koje oseća kad onako čvrsto zažmuri, mada to namerno radi. Pita se šta se desilo...
"E, nemam dva dinara da ti vratim, je l to ok?" "Naravno." "Sutra pijemo kafu, imam svašta da ti pričam." "Vidim ja po tebi da si se lepo provela za vikend." "Jao, ovaj gazda nam nikada ne ostavi depozit, nemam sitno." "Ma, nema frke, ostanem i ja nekada dužan." "Kako si,...
Dana ima dugu crvenu kosu, ogromne zelene oči, karakter tornada. Nikada neću shvatiti, kako se u nečemu toliko nežnom i sitnom, našlo toliko besa i energije. Ona odudara od svoje okoline. Brža je od vremena u kom smo. Svoje zidove preskače sama. Ne voli uklapanja,...
Da li znaš da cijeli život možeš da proživiš u jednom danu? Ili samo u par dana? Samo zažmuriš. I nađeš nekoga ko zna da te prati kroz maštu. Kao što smo bili nas dvoje. Nama je trebalo samo par dana da proputujemo kroz stoljeća...
Jednom ćemo ćutati onako kako ćuti čovek. Nećemo nositi tišinu u džepu kao papirnu maramicu za nepredviđene neprijatnosti. Navlačićemo je preko ošišane kose, ambicioznije nego dečak kostim Spiderman - a za poslednji, predškolski maskenbal. Radujem se izbegnutim dijalozima i neodržanim, potencijalnim, monolozima. Razmišljam o njima...
Propušteni dani spavaju mi u naručju često kidanih ruku. Odlažem ih na tajno mesto i neizvesnim korakom pođem da uhodim svoju iskrenost. Sarkazam i ironiju ne mogu da ne vidim u svakoj. Kao odbrana od surovosti dolazećeg, mirno čekaju. Juče, kad sam umirala za mnom su ostala moja koža...