Rekao je da će otići, kad budem imala nekog ko će mi nedostajati. I kome ću nedostajati. Da ćemo pre toga pustiti šarenog zmaja i pogledati u nebo. Da ću po poslednji put osluškivati vetar na njegovim leđima. I šapat srca. Tako tih, kao...
Bilo mi je bitno da li smo beskonačni ko sam to bio u prošlom životu i ko ću biti u sledećem. I onom tamo, i onom tamo, i onom tamo. Hteo sam da znam, koliko može stati u beskonačno? Koliko je prostrano? Postoji li uopšte ta...
-Treba da prestaneš da veruješ u ljude. Plašim se za tvoje stanje kada na nas kreneš da gledaš iz drugačijeg ugla. Podigla je pogled ka njemu. Bio je ozbiljan. I bio je uplašen. -A u šta onda da verujem? -Dobro, ovako ćemo. Treba da porasteš i da prestaneš da veruješ...
Mrak voli tišinu. I tišina voli mrak. To su dva dela istog jedinstva. Njihov spoj je bučniji od dobovanja kapi o minijaturni, plastični kišobran. Toliko ličnog postoji u toj intimi, da kada se zateknem u njihovom domu, osećam se suvišnije nego na košarkaškom terenu. Sakupljam...
Odrastali smo u lažima, moji najdraži i ja. Bele, bezbojne, bezbolne, kako ću ih kasnije pravdati. Postoji porodična anegdota koja govori o tome kako sam kao beba, sa par jedva primetnih mlečnih zuba pokidao šarenu Chicco lažu, čija je jedina svrha bila da zabavi, uljuljka i...
To je bilo jako slatko dete. Sećate ga se, možda, on je onaj slatki Sergej Prepelica, što je živeo u Zemunu, tamo gde su one velike bele zgrade. Baš je dobro igrao basket i bio je emotivan, mislim, pre nego što je otišao u ludnicu...
Onda kada je zova počela da cveta, umro je Džodi. Izašao je iz trošne kuće obrasle puzavicom i više se u nju nikada nije vratio. Otišao je usamljenik. Kržljava žalosna vrba. Siromah koji je voleo drveće. I svoj zarđali bicikl. Zborane ruke micao je hitro. Pomalo uplašeno i sramežljivo....
Dezmond Fridl osetio je duboki baršun svoje majke na obližnjem gradskom igralištu. Raskošna unutrašnjost njene utrobe iznova ga je privila na pulsirajuće zidove materinstva. Uštinuo je nozdrve pod naletom viskozne tečnosti, a nagoveštaj svesti iznova je preplavio dečačko lice. Dezmond je uputio nerazgovetni šlagvort svojim...
Pre mnogo godina, bilo je to između dva svetska rata, u jednom malom primorskom mestom živeo je čovek koji se rodio slep. Nije se školovao, nije čitao knjige, ali je zvučao kao nadljudsko biće. Naravno, to je u očima ljudi iz okoline samo probudilo potrebu...
"Sakatiće zdrave i operisati bolesne dok ne budu jednaki." "Tako sam i ja mislio u tvojim godinama. Sada znam da će sakatiti zdrave dok ne postanu ovisni od bolesti." "Ti čak ni u jednakost ne veruješ. Ne želim to za sebe. Otići ću u Beograd kod mame studirati, a on...