Tog jutra sam se probudio pola sata ranije. Svetlo je izbijalo iz tvojih pluća, ukrotilo kapke kao kolena pad s visine. Otišao sam rutinski. Isplanirano poput arhitektonskog nacrta. Prethodne noći, duh ti je oblikovao usne. Pokretale ih moje oči. Tad sam uživao pakujući kofere. Jer...
Sedimo i ispijamo vodku, ispred nas je pogled celog grada čija svetla izgledaju kao razuzdana horda svitaca. Dim nam polako magli vidik. Dana večeras ne staje sa paljenjem. Uzima jednu za drugom, ne osećam više njen parfem, već samo ukus mente koja nas guši. Proklete...
- Izaberi svog muškarca između junaka Kosovskog boja - rekoh joj sa dozom mistike i dodah uz smeh - ali zanemari likove iz filma! - Šta je u ponudi? - vragolasto se nasmejala. - Dakle...
Mi smo ništa. Ništa u kojem se izgubim. I tražim reči, ne bih li od nas stvorila nešto. Nešto što ljubav nikada neće razumeti. Zbogom. Volim te. Hvala ti, za onaj kej. I kišu koju sam dočekala na tvojim leđima. Za sve one otkucaje srca, koji...
Ona Sinoć si došao kasno u stan. Ušašvši u kupatilo vidio si da nema mojih stvari u ormariću. Ostavila sam uredan stan. U spavaćoj sobi na krevetu našao si složenu tvoju šarenu pidžamu. Odnijela sam knjige, mantile, čizme...
Muzika je ušima prazna Kada stojiš Ispod Starog železničkog. Iz petnih žila osećaš pulsiranje Smeha iz rđavog Jugića, Tramvaje, Skejtere i bicikliste, Simfoniju intonacija Unapred režiranih Kada u autobus uđe kontrola. Čuješ migrantsku, dečju glad, Svarenu Savu, Vidiš tuberkulozni kašalj Strastvenog pušača, Druge crkotine, Ljudski izmet. Slušalice su spas. Socijalno prihvatljivo rešenje Svih situacija. Muzika je previše glasna, Zato nismo videli. Istina je Da ne volimo jutro Kada...
Tada sam zavoleo pecanje. Mislim, kada sam sa dekom išao svakoga jutra do neke bezvezne močvare u kojoj skoro i da nije bilo riba. One koje bih upecao, izgledale su bolesno. Jednoj je čak nedostajao deo tela, ali da stvar bude još jezivija, ona je...
Jedno za drugo mi smo juče bili stranci. Danas te poznajem. Juče sam te idealizovala. Juče nas je bilo za sve. Danas nas nema ni za šta. Ima nas, doduše, za suzu, tugu i poneku bol. Samo nas nema za osmeh i radost što postojimo jedno za drugo. Ima...
Bilo ih je sedmoro. Šest devojčica i dečak. Roditelji su se trudili da im obezbede pristojan život, ali okolnosti uslovljavaju čoveka više nego što na reklamama smeju da priznaju. Zato se Vladimir, kao jedino muško dete u porodici, rano zaposlio. U početku je samo pomagao...
„Kad mi prođe frka kidnapovat ću te u Južnu Ameriku!“ „U Mehiko?“ „Si, u Mehiko!“ ...