Ne pokazuj, molim te, zenico moga oka, svoje dubine. Uništiće, crne ptice, one rugalice, tvoje najlepše leptire. Ne pokazujte, trepavice moje, gde se krije sreća. U kom uglu se sastaju, sićušne kapi koje liče na perle. Ne dozvoli suzo, da te prevare, oni što liče na...
9. Prethodna poglavlja su bila samo uvod. Uvod u šok. Tragediju. Košmar. Preživljavanje. Samoću. Uvod u unutrašnju borbu do mračnih dubina. Uvod u momenat kada shvatiš da iracionalno i nepredvidivo jeste stvarno i egzistira svuda oko nas, lebdi u jezi oko spomenika, parkova, starih zgrada i vreba da...
dugo nije mogao da prizna da mu znači koliko mu znači dugo se odupirao svakoj njenoj želji sve je bilo jedno veliko „NE“ ali nešto se pokrenulo u njemu tog popodneva ništa posebno samo je došla kod njega po prvi put padala je kiša ona je mirisla na mošus i ruže on se pravio da ne primećuje ona...
Neću ja bilo kakav život. Nije to fer. Potrošiti ga na ponuđeno i zadovoljiti se time. Uvjeriti sebe da je to tako jer je tako trebalo da bude. Ne, ja ne pristajem na kompromise! Zato tragam za izgubljenim. U novčaniku imam pjesmu od Brane Petrovića,...
Izvini što smo te oterali, Glupi i besni. Što smo te pljuvali i gazili. Prljavim rukama kidali Na stotine hiljada zašto. Izvini što smo se igrali žmurke I pustili te da brojiš do beskonačno Pre nego što nas nađeš skrivene u senkama Ovih i onih. Izvini što smo i mi bacali senke Na manje od...
Moja je volja sve što prihvatim. Moja je volja sve što ne prihvatim. I to je tako. Vremenom prihvatiš da ne moraš sve da prihvatiš, već samo ono što ti je prihvatljivo i rukama obuhvatljivo. A među rukama ti treba mnogo prostora za slatke reči, gorke suze, kisele osmehe...
Kažiprstom ispituje štampu na ugovoru, trljajući slepoočnicu jagodicama lepljivim od prstohvata neodlučnosti. Limena pepeljara ispratila je pramen dima čija nit leluja ka mračnoj tavanici. Dnevni boravak u Balzakovoj beše osvetljen slabašnim trakama svetlosti i čini se da one potiču ispod crvenog abažura ugaone lampe. Vlasnik posmatra užareni...
Jer to možeš. A zar baš to nije najveći blagoslov? (Da,zvuči kao izlizana fraza, ali, samo razmisli). Jer je prošao i ovaj težak dan. I sada mozeš odmarati. Razmotriti sve ponovo. Ili, najbolje ,zaboraviti. Jer je svanuo novi dan. I,ko zna šta te u njemu čeka. Nadao...
Ne znam. To je lopov koji te na svakoj reči pljačka. Parazit koji je postao domaćin. I daje ti tek toliko da misliš da si preživeo. Koji te stalno podseća da plaćaš kiriju Sopstvenog neznanja. A ti to ne znaš. Strašno je kad ne znaš. Strašno je kad ne znaš da ne znaš. Strašno...
Sinoć sam opet u mašti pravila ljude od voštanih figura. Dodavala boje, šarene boje. Crvenom obojila srce, bijelom stvarala mir, crnom hrabrost i snagu. Sve to da se izbore, za sebe i zbog sebe. Stopala su hladna, osjeti se miris kiše kroz otvoren prozor. Ispred...