ONAJ ČIJE SE IME NE SPOMINJE

Vidim ga.
Njega.
Đavola.
Ponekad je to
prazna, ustajala konzerva sardina
koja te gleda iz kante za smeće
ili svetleće oči koje te fiksiraju
iz dubine septičke jame.
Pacov u podrumu koji ne beži
već se propinje na zadnje nožice
i kezi ti se.
Jednom mi se na momenat učinilo
da dečak na ljuljašci u parku
ima rožčiće i kozje papke, neka kopita
umesto stopala.
Čovek crvene kose i gustih obrva
ćutke ide paralelno sa mnom
kada se vraćam iz grada
i samo ga ja
vidim.
Nepoznata devojčica pravi
neke čudne kule u pesku
i odjednom mi se obrati:
„Čiko, ovo je Pakao!”
a ja onda ubrzam korak, odem kući
i slušam
zubate otkucaje sata.
Znam.
Tu je negde.
Dolazi po svoje.
Ubrzo.
Nečastivi lično.
Onaj-cije-se-ime-ne-spominje-blacksheep.rs
Autor: Marko Antić
Fotografije: tumblr.com
Nema komentara

Ostavi komentar