25 avg Opsena

Zar zaista posle svega

svoju sreću

ne vidiš u mom liku?

Zar ne vidiš kako

pupe britki urlici

zbog tvoje puti?

Kako stružem zvezde sa

neba da bi samo ti

mogla da sijaš?

Zar ne vidiš kako

su se dan i noć urotili

u jedno protiv mene?

Ne vidiš, već odvažno

nastavljaš da mi u lobanji

 prišivaš eho tvog glasa.

Svaki tvoj osmeh

osenčena je stranputica

ka sunovratu.

I razdire me što se

nikad neću prelivati

u obroncima tvojih zenica.

Zato mi

oprosti razglagolstvije.

Autor: Miloš Markov

Fotografije: favim.com