Samo lude žene imaju vremena za sreću u nedeljna jutra.   – Ima taj jedan italijanski psiholog, kaže da danas samo debilni ljudi mogu biti srećni. – Kako to misliš debilni? – Pa kao, toliko je nesreće na svetu da samo površni ljudi i idioti mogu osetiti sreću unutar...

Ja bih s tobom brala narandže. Negde u Grčkoj ili gde se već narandže beru. Možemo i u selo, da beremo šljive, da se savijamo dok nam kičma ne pukne. Sve je dobro dok nam ne pukne osmeh. Ja ne umem više da živim ovde sa...

Jednom, u Gospodskoj ulici, prignječio si mi dušu pogledom. Videlo se jasno iz naših bledih lica da nismo spavali prethodnu noć. Sa strane, ljudi su mogli reći, gledaj ovu decu, kisnu ovde, zašto ne spavaju kad ne moraju na posao. A mi smo se gledali. To je...

Ponekad poželim da život dolazi u paketu sa ispitnim pitanjima. Bez udžbenika i uputstva za korišćenje, samo ispitna pitanja – pa ti prevrći i okreći i otkrivaj sam rešenja. Ali sa pitanjima, sa nekim znakom – šta je važno. Život se čini kao neka jednostavna mašina,...

Pročitala sam sinoć: Šabanova pesma „Kralj boema“ je gotovo u celosti Drainčeva pesma „Odgovor na majčino pismo.“ "Iako sam svoje srce u krčmi propio." Prvi put sam na sopstvenoj svadbi sela za sto negde oko ponoći da popijem kafu. Stopala su mi bridela od celodnevnog igranja, i...

– Znaš ono kad otpeva „pusto sam jednu suzu, mušku najtežu“? – Aha. – E to mi je omiljeno. Nekako mi je stvarno. – Šta je stvarno? Teška muška suza? – Pa da. – Daj, smešno je. Da l’ stvarno misliš da je muška suza „teža” od ženske? – Realno, teže...

Zabavljali su se četiri godine, ali je zabava odavno prestala. Ona je stalno bila kisela, a on nezainteresovan. Kao zajedno su, a nema zajedništva. Ona je stalno osećala prazninu, a on pritisak. Sve je među njima bilo drugačije i dobro dok neko nije postavio to...

Gledala sam „Autoportret“ sa Ljubivojem Ršumovićem. Kaže njegov sin Vuk Ršumović kako ga  nikad nije pitao, a uvek ga je zanimalo, je li za njega napisao pesmu „Vuče, vuče, bubo lenja“ i ako jeste: šta je hteo time da mu poruči? Svaki put se nasmešim kad...

Razboleli smo se od zaljubitisa. Nije baš stvarno moguće da mi se naježi koža kad me slučajno dodirneš u hodniku. Nije baš stvarno moguće da još postoje slučajni dodiri. Naši. Ne posle ovoliko godina. Razboleli smo se od zaljubitisa. Kao srednjoškolci. Samo što je sad sramota da priznamo...

– Šta ako ja budem jedna od onih koje nikad ne prežale bivšeg? – Ne postoji tako nešto. – rekla sam joj i zagrizla jabuku. – Šta ne postoji? Nepreboljevanje? Bivši? Takav scenario? – ispitivala me je i nestrpljivo gledala kako se davim zalogajem. – Progutaj i...