Sa desnom rukom u gipsu i osećajem da joj ništa ne ide u životu, sedela je u frizerskom salonu sat i po vremena. Nedelju dana ranije je zakazala taj termin i sada, pa… sada je već prošlo sat i po od tog zakazanog trenutka, a...
– Ti misliš da ja volim da treniram? Najviše to mrzim na svetu, ali moram! Pogledaj ove jastučiće, ovaj celulit! – devojka za susednim stolom je vatreno govorila mlatarajući rukama i opasno se mršteći. Nije bila debela, ali sam znala da je ti mali „viškovi“ neće...
Ne znam da li smo i dalje oni isti ljudi kao što smo bili ono jednom na dolaznom peronu beogradske autobuske stanice. Sećaš se? Onda kad je bila velika gužva posle prvomajskih praznika, a moj novčanik ispario iz torbe kao sapun u toploj vodi. Ja...
Kažeš kako nisi jutarnji tip. Ne možeš ti čim otvoriš oči da pričaš o životu, o značajnim odlukama, o planovima i željama. Ne možeš da govoriš uopšte. Naša jutra odavno ne liče na sebe. Valjda se svet oko tebe promeni kad se promeniš ti sam. (I...
Juče smo dva puta prošli pored klupice na kojoj su se ljubili oni. Neka druga zaljubljena deca. Rekla sam ti: – To mora da je ljubav. Kad sediš zagrljen na klupici tri sata i ljubiš se, ljubiš...
Kada sam imala sedamnaest godina ljubila sam se sa jednim dečkom na moru. Bilo je lepljivo i osvežavajuće u isto vreme. Sedeli smo na nekoj steni, mesečina je obasjavala more, nas i diskoteku iz koje je treštala neka budibogsnama muzika. Nije bilo romantično, ali mislim...
Žmu i ja se oduvek svađamo oko nekih glupih stvari. Gde sam (ponovo) sklonila duks (sad je tu bio), zašto kupujem nove knjige kad ni prethodnih deset nisam pročitala, kad planira da očisti akvarijum i da napravi ogradicu u bašti, i slične gluposti. Vodeća (i...
Moja prva „muzička“ kaseta bile su audio bajke. Strana A – Trnova Ružica. Strana B – Princ žabac. Dve magične priče o poljupcu. O trnju i krastama koji nestanu kad se pojavi ljubav. Mama je čuvala muzičke kasete u velikoj kutiji od cipela. Nekad pomislim kako...
Ljubim te u dušu, tvoju, mekanu, onakvu kakva je bila pre deset godina. Sedeli smo u parku preko puta Hrama Svetog Save i ti si mi pričao o tome koliko smo konačni. Tvoje nož-reči sekle su moju tugu na frocle. Zbog tebe je moje sivilo...
Već treću noć zaredom Žmu i ja se srećemo u hodniku oko pola 2h. Pomalo ličimo na one pse ovčare iz crtanog filma. „Zdravo, Rale. Zdravo, Fred.“ Roditeljstvo nas je pretvorilo u docimere. Otprilike dvadeset osmog dana otkako se Lazar uselio u naše živote – spavali...