- Ja sam sad udata, to znaš? – više je rekla nego što ga je pitala. – Ne smeta meni što si ti udata. – Meni smeta. – Što si se onda udavala? – naslađivao se njenom zbunjenošću. – Ne smeta mi što sam udata, nego što nikako da...
– Dobro, možemo li mi biti samo prijatelji, kao dosad? – pitam ga u hodniku, praveći se da ne primećujem što mi sve jače stiska ručni zglob. – Jelo, to je savršeno, ali znaš kako kaže Čehov: „Žena može postati prijatelj muškarcu samo ovim redom: prvo...
Ti znaš da ćeš jednog jutra morati da se probudiš i da će to biti u ovom svetu. Ne u mehuru od nežne sapunice i dečje naivnih nevinih osmeha. Ti znaš: jednom će se dogoditi nešto, možda će pući u tebi neka nit dok spavaš...
Skuvala je kafu i stavila dve šolje na mali okrugli sto u kuhinji. Nije mogla da se seti kad su mama i tata zamenili onaj veliki o koji je uvek udarala kao dete. Mama je volela heklane stolnjake i nije odustajala od ideje da svoj...
Ležao je na krevetu i pokušavao da smiri misli. Znao je: pre pola sata je život počeo da mu se menja vrtoglavo brzo. Samo, po prvi put za 25 godina nije više imao osećaj da ide u pogrešnom smeru. Odjednom je sve izgledalo kao da je...
Zamisli taj život bez filtera, u kome sve deluje kao priča u slikama. Lepo, lepše, Instagram. – Šta misliš, da li se ovi ljudi svađaju? – Naravno da se svađaju. – Misliš da su srećni? – Je l' to zbog nečeg posebnog sad važno? Kaži mi, molim te, da...
– Lezite ovde, Sanja. Sve je u redu. Opustite se. Sve je u redu. Zašto ste tako uplašeni? Trudnoća je divno stanje za jednu ženu. Doktorka je imala blagi glas, nežne crte lica i mekane ruke. Na momente joj se činilo da je došla kod tetke...
Radni sto je bio čist. Rokovnik, olovka, kalendar, potpisan ugovor o saradnji sa uspešnom firmom. Vesna je udahnula duboko, nasmešila se i otkucala poruku: „Prvi ugovor potpisan. Sve zahvaljujući tvojoj štampariji. Zahvaljujući tvojoj podršci. Hvala ti, Janko.“ Nije se pomerila narednih deset minuta, ali joj se...
Samo što nisam uskočila u septembar kao nekad u more. Nedostaju mi ti dani što mirišu na kremu za sunčanje i skriptu iz Teorije književnosti. Sećam se kako čitam istu rečenicu deset puta i ništa mi nije jasno. Moram ovo sama da raščlanim, kažem cimerki. Ne znam kako...
Ona je bila moj Vergilije. Vodila me je kroz sve reči sveta. Od Gilgameša do Hazara. Za rastanak tu nema mesta. – Morate se truditi svakoga dana da razvijate svest i samosvest, je l'? – odzvanjao je promukli glas učionicom. Pokušavam da prizovem u uho njene reči, boju glasa,...