13 maj Pala sam u nesvest

– Mama, pala sam u nesvest!

Ljubav je jednostavna kada si Kalina.

– Mama, Laza samo za tebe postoji.

– Laza samo za mene postoji?

– Da, Laza plače, tata ga teši i kaže Laza postoji.

– Misliš, samo mama postoji za Lazu?

– Da, tako.

– A za tebe, ko postoji?

– Baka i deka.

– Koji baka i deka?

 – Svi.

– A mama i tata?

– I mama i tata. I Laza postoji.

– I Laza postoji?

– Da. – ćuti i gleda me. – Mama?

– Molim?

– Još neko postoji.

– Ko?

– Marta.

Ljubav je jednostavna kada si Kalina. Njoj su potrebni mama i tata, bake i deke, brat Lazar i sestra Marta. Kalina je hodajuća definicija deteta. Hodajuća ljubav. Žmuova i moja.

Kad nabraja koga i šta voli, spisak preleće preko lutkica i bubamara, ja volim mace, a Laza voli kuce, znaš? Ja volim, ja volim, ja volim…

Ona voli – a ja rastem. Pa se igramo i u dušu čačkamo.

– Kalina, hoćeš da nađemo bolju mamu za tebe?

– Ne.

– Zašto, neku lepšu?

– Hajde, Kalina, kad te mama lepo moli. – smeje se Žmu.

– Ne. Ja volim mamu. Ti si dobra mama.

– Ja sam dobra mama? – već sam na ivici da umrem od miline. Šta ti treba Kalina, sladoled, igračka, život, uzNi! – Zašto sam ja dobra mama?

– Zato što voliš mene i Lazu. – kaže i zagrize zdenku. – Mmmm… Pala sam u nesvest!

– Pala si u nesvest?

– Da, od beke (zdenke).

– Zašto?

– Zato što je mnogo lepa.

Pala sam u nesvest.

Autorka: Srbijanka Stanković