Danas imam tačno 11 692 dana. To bi značilo da sam pre tri dana napunila 32 godine. Tako bar kalendari kažu. Šta znaju kalendari? Ranije sam se bojala tog čuvenog 30. rođendana. Mislila sam, završava se jedna era, nisam više mlada, ode sloboda, ode spontanost, ode, pa...

Danas ti nisam rekla da te volim. Pao je sumrak – odjednom, kao da je sumrak zvezda padalica – i nešto me je štrecnulo ispod levog rebra. Danas ti nisam rekla da te volim! Otkad se to može?! Danas ti nisam rekla da te volim i...

Nikad nisam razumela taj „udaram ti čežnju“ impuls među ljudima. Zašto bi želeo ikoga da udaraš? I to čežnjom. Čežnja je nešto nežno, paučinasto i penasto što ima jak zagrljaj. Opsedne te celog i bez udaranja. – Ti to ne možeš da shvatiš, ali to je...

Samo lude žene imaju vremena za sreću u nedeljna jutra.   – Ima taj jedan italijanski psiholog, kaže da danas samo debilni ljudi mogu biti srećni. – Kako to misliš debilni? – Pa kao, toliko je nesreće na svetu da samo površni ljudi i idioti mogu osetiti sreću unutar...

Ja bih s tobom brala narandže. Negde u Grčkoj ili gde se već narandže beru. Možemo i u selo, da beremo šljive, da se savijamo dok nam kičma ne pukne. Sve je dobro dok nam ne pukne osmeh. Ja ne umem više da živim ovde sa...

Jednom, u Gospodskoj ulici, prignječio si mi dušu pogledom. Videlo se jasno iz naših bledih lica da nismo spavali prethodnu noć. Sa strane, ljudi su mogli reći, gledaj ovu decu, kisnu ovde, zašto ne spavaju kad ne moraju na posao. A mi smo se gledali. To je...

Ponekad poželim da život dolazi u paketu sa ispitnim pitanjima. Bez udžbenika i uputstva za korišćenje, samo ispitna pitanja – pa ti prevrći i okreći i otkrivaj sam rešenja. Ali sa pitanjima, sa nekim znakom – šta je važno. Život se čini kao neka jednostavna mašina,...

Pročitala sam sinoć: Šabanova pesma „Kralj boema“ je gotovo u celosti Drainčeva pesma „Odgovor na majčino pismo.“ "Iako sam svoje srce u krčmi propio." Prvi put sam na sopstvenoj svadbi sela za sto negde oko ponoći da popijem kafu. Stopala su mi bridela od celodnevnog igranja, i...

– Znaš ono kad otpeva „pusto sam jednu suzu, mušku najtežu“? – Aha. – E to mi je omiljeno. Nekako mi je stvarno. – Šta je stvarno? Teška muška suza? – Pa da. – Daj, smešno je. Da l’ stvarno misliš da je muška suza „teža” od ženske? – Realno, teže...

Zabavljali su se četiri godine, ali je zabava odavno prestala. Ona je stalno bila kisela, a on nezainteresovan. Kao zajedno su, a nema zajedništva. Ona je stalno osećala prazninu, a on pritisak. Sve je među njima bilo drugačije i dobro dok neko nije postavio to...