Zar ne bi bilo divno kad bi se svako rodio sa tom jednom velikom knjigom raznovrsnih objašnjenja. Rečnik manje poznatih reči i osećanja kao enciklopedija za dušu. Pa kad se zbuniš da se brže sabereš. Manje poznate reči pod lupom Na primer, kad ti se neko uplete u...

Iskreno, ne sećam se. A ja obožavam filmove! Nekada (u eri pre dece) znala sam koji filmovi će imati premijeru u godini koja sledi. Nisam pasionirano pratila dodelu Oskara, ali sam znala koji su dobitnici. Tada se još nije pirateriji stalo na put, a mi smo...

Kao onda kada smo imali 20 godina i kada je vrhunac dana bilo pronalaženje skrivenih kutaka na Kalemegdanu. Zavukli bismo se u neko ćoše i ljubili. Bez Beograda. Bez ljudi. Bez svemira. Stvorili smo vakuum od poljubaca. Sanja mi se sa tobom. U glavi mi je svaki...

Ma putešestvije sa tobom hoću. Mogu na prste da izbrojim ulice kojima smo išli, jebote, a gledaj svet nas traži, alkohol nas traži u kolima plejlista, čitav kliše, a i kiša evo puca na sve prozore i more nas potapa gde god da si, nama su mokre noge. Al’ previše smo hrabri...

Jedan tren snevanja Širom zatvorenih očiju, Beg je u robovanje, naizgled časno, Kad se iz suza rodio ćilibar, Žućkast i vatren, srce ambera Što ga neuki kaleme u mit, Iz tvoga se oka vratio u koren, Pretočio u smolu, gipku i Praiskonski mirotočivu.     Ljudi su svemu odredili cenu Na razbacanom buvljaku života Tričave su polovne uspomene, Spomenice,...

Ujutru mi smeta muzika. Bilo kakvi agresivni zvuci. Nije to nešto što treba objašnjavati, a ja ti po ko zna koji put napominjem. Nekada zamišljam kako ti šaram lice dok spavaš, ti se budiš nervozan. Ne moram da te mrzim da te ne bih podnosio. Ne...

Kada je umrla, tražio je da mu kupe onaj običan drveni ram kod Kineza. Tu da stavi njenu umrlicu i zakači na kuću. Pažljivo je uvukao umrlicu u ram, obrisao staklo prvo krpom, a onda i rukavom – kao da je to mnogo važno da...

– Mama, pala sam u nesvest! Ljubav je jednostavna kada si Kalina.   – Mama, Laza samo za tebe postoji. – Laza samo za mene postoji? – Da, Laza plače, tata ga teši i kaže Laza postoji. – Misliš, samo mama postoji za Lazu? – Da, tako. – A za tebe, ko postoji? –...

Ne mogu nam kilometri ništa. Neka se račvaju putevi, ukrštaju autobuske linije i vozni redovi. Mi smo uvek na istim talasnim dužinama. Grlimo se nebom kao hit nedelje na radiju. Umemo i dalje da se poljubimo mislima. Ne mogu nam kilometri ništa. Posebno što ih ima...

Večeras, na kružnom toku nekog mesta, čije se ime lako zaboravlja, ugledala sam njih. Iza mene ostaje veliki grad, u koji ću se ujutru vratiti, a ispred mene neki dečak, u bermudama, zaviruje u autobus koji je tek pristigao na stanicu. Nekog traži. Moj se zaustavlja,...