Ja bih s tobom brala narandže. Negde u Grčkoj ili gde se već narandže beru. Možemo i u selo, da beremo šljive, da se savijamo dok nam kičma ne pukne. Sve je dobro dok nam ne pukne osmeh. Ja ne umem više da živim ovde sa...

Ne osećam dodir ukus miris ne vidim ne čujem ali znam da je tu da je jako da me opseda da mi skraćuje dah da me izluđuje sve to osećam ali ne znam kako uvek kada mislim da me je zauvek napustio on mi dolazi kada ga ne želim i srećna što sam samo svoja ne moram sebe sa nekim da...

Jednom, u Gospodskoj ulici, prignječio si mi dušu pogledom. Videlo se jasno iz naših bledih lica da nismo spavali prethodnu noć. Sa strane, ljudi su mogli reći, gledaj ovu decu, kisnu ovde, zašto ne spavaju kad ne moraju na posao. A mi smo se gledali. To je...

Začeprkam po stecištu zaborava, i odrgnem skute samoće tu negde gde ljubav čami sama kao neko trulo, zabranjeno voće.   Raspolućene duše, između tame života i radosti tvojih očiju, ćutim...

Ponekad poželim da život dolazi u paketu sa ispitnim pitanjima. Bez udžbenika i uputstva za korišćenje, samo ispitna pitanja – pa ti prevrći i okreći i otkrivaj sam rešenja. Ali sa pitanjima, sa nekim znakom – šta je važno. Život se čini kao neka jednostavna mašina,...

Ako je verovati mom Nikoli, proleće je zasađeno samo u mojim očima dok mu se smejulje. U jesen, onako izjutra, dok jedemo đevreke. Ako je verovati mom Nikoli, leto u mojoj duši nije samo leti. Najveće je i najšire, kada je zima. Tada mi nisu strani...

Pročitala sam sinoć: Šabanova pesma „Kralj boema“ je gotovo u celosti Drainčeva pesma „Odgovor na majčino pismo.“ "Iako sam svoje srce u krčmi propio." Prvi put sam na sopstvenoj svadbi sela za sto negde oko ponoći da popijem kafu. Stopala su mi bridela od celodnevnog igranja, i...

Karta je na stolu, pakla s njene desne strane i unutra jedna cigareta, a na radiju naša pesma. Napetost u vazduhu je velika, a odluka koja god da bude - biće pogrešna. A kroz one tvoje tanke prste procurelo je i ono malo života u meni, u kome se...

Tražim, da mi oproste svi, što sam te tako kukavički ukrao. Skriven od očiju tih, u sećanjima na tebe sam spavao. I nadao se.. da te niko pronaći neće. Da će budan čekati zoru, dok mu u rukama ne uvene cveće. Dok kraj kamina se ogleda u čaši vina, i čeka te da pozvoniš na...

– Znaš ono kad otpeva „pusto sam jednu suzu, mušku najtežu“? – Aha. – E to mi je omiljeno. Nekako mi je stvarno. – Šta je stvarno? Teška muška suza? – Pa da. – Daj, smešno je. Da l’ stvarno misliš da je muška suza „teža” od ženske? – Realno, teže...