Rapisan je literarni konkurs Narodne biblioteke Novi Bečej i beogradske Fondacije „Nušić“. Trajaće do 15. avgusta 2020. godine. U pitanju je javni anonimni konkurs za originalnu satiričnu priču namenjen učesnicima u dve kategorije, do 21 godine starosti i preko 21 godine starosti, ističe direktor Narodne...

Ona je bila moj Vergilije. Vodila me je kroz sve reči sveta. Od Gilgameša do Hazara. Za rastanak tu nema mesta. – Morate se truditi svakoga dana da razvijate svest i samosvest, je l'? – odzvanjao je promukli glas učionicom. Pokušavam da prizovem u uho njene reči, boju glasa,...

Crna Ovca je razgovarala sa jednim od najiskrenijih i najintrigantnijih pisaca današnjice - Branislavom Jankovićem. Čitalačka publika ga pronalazi u "Suzama Svetog Nikole", iza "Vetrova zla", na "Gvozdenim oblacima". Igrajući se rečima, koketirajući sa istorijom i verovanje da svako ima pravo na svoju istinu i...

Biti večna u svetu koji ne zna za pomilovanje Ama dosadiše više sa Desankom, piše mi. Ceo Fejsbuk mi u sladunjavim stihovima. Sad je odjednom svi čitaju. Sad je odjednom svima stalo. Možda i jeste, kažem. Možda se samo busaju, piše. Možda. Možda je samo kao ono obećanje u pesmi. Al' nema veze...

Negde drugde, neka druga ja penje se na Kilimandžaro i jede jabuke za užinu. U pletenoj korpi čuva dnevnike i putopise s drugog kraja sveta. Videla je čuda. Zna kako se zove svaka koščica u telu žirafe i slona. Ne pije kafu ili baš retko. Negde drugde, neka druga...

Vodi me u Kanadu. Na Ostrvo Princ Edvard. Vrati me u detinjstvo koje nismo podelili. Na Jezero Blistavih Voda, u čudesnu šumu duhova Indijanaca. Onesvesti me poljupcem na vetru, izvrni me naopačke, pa me u mene ogrni. Ja ću blesavo da se smejem, da plačem i opet...

Koža ju je pekla i svrbela kao da je zaspala na plaži na najjačem suncu. Gledala je u ekran i cupkala u mestu. U ušima je zujalo: mislim da je bolje da se ne viđamo neko vreme. – Mislim da je bolje da ne misliš. – rekla...

Pitam se, da li ja to nisam nimalo porasla kad se opet i iznova, u krug, pa po stoti put osvrćem na jedno te isto pitanje o patetici. Piše mi koleginica, vojvođansko mirno uzburkano srce, živa jedna čežnja upakovana u ženu – ne mogu da ostanem ravnodušna kad vidim...

Ovih dana mnogo mislim o šašavo optimističnom Kandidu koji živi u najboljem od svih svetova. Pomalo Kandid, a malo više Aska, tako i ja krckam ovu samoizolaciju. Obrađujem svoj vrt. Premalo čitam o svemu što se događa. Žmu je izvor svih mojih informacija. Negde sam nedavno videla tipologiju likova...