Plesale su zanosno U ritmu pijanih zadaha, Tražile se u odsustvu straha Između razapetih osećaja. Osetile beskraj i prepustile se, Radile ono što mi nismo smeli, Priznale sve što smo ćutali I krili u nemim pogledima. Dozvolile nam da se prepoznamo, Da dosegnemo svemir, Udišemo jedno drugo Pijani od želje. Nemi pred istinom Zaćutali smo I po prvi put...
Pavel Ivanovič Melnikov (poznat pod pseudonimom Andrej Pečerski) je poznati ruski pisac iz 19. veka koji je od svojih savremenika dobio nezvaničnu titulu jednog od “najboljih pripovedača” svog vremena. Bio je jedan od najpoznatijih satirista u zemlji i često su ga poredili sa Mihailom Saltikovim...
Možda nije za priču, a možda i ne može da se ispriča onaj ćošak kod pekare, ono mesto gde smo imali 19. Slavija, gde smo se ljubili odavno nije ona ista. Što da počinjem onda? Zbog bubamara. Kao u pesmama Pre svih muzičkih fontana, sa svojim kružnim tokovima...
Kaže mi skoro drugarica kako se Beograd promenio. Nije to to više, nema onog duha. Ili smo se promenili mi, naše brige, pogledi, srca. – Onaj naš Beograd više ne postoji. – kaže mi. A ja se zapitam da li postojimo one naše mi. Ona nekad ja. Koja nije...
– Ja se u stvari nikad neću pomiriti s tim da postoje mrgudi i ljudi koji žele namerno da ti napakoste. Zato što ću tako priznati da postoje. – Ja ti nikad neću napakostiti. Zar u ovo ne staje SVA LJUBAV SVETA? Moja si celoživotna ljubav. Jesmo li ikad ikoga drugog...
Kako u vreme kad su svi non stop onlajn i njemu i njoj svetli zelena lampica na četu, ni jedno ni drugo ne započinje razgovor? Maja je celo prepodne mislila o tome. O Stefanu koji već deset dana nije odgovorio na njenu poruku. O glupom i nepromišljenom kratkom naletu slobode...
Nepoznata žena mi kaže: živite lepo taj život kako umišljate. Sretno! To danas dobiješ kad vikneš glasno da je ljubav jedino što umeš i razumeš. Stranci i znanci ti lepe etikete: ako ti je lepo, umišljaš, draga! Život je vaga, ali retko ko ume tu ravnotežu da ponese. Svi bismo da...
Dugo iščekujemo godišnji odmor, odlazimo na neki raj na zemlji, osluškujemo talase, uživamo u suncu i morskoj hrani i onda se sve to završi. Redovne obaveze, o kojima nismo ni razmišljali tokom te dve divne nedelje odmora, ponovo postaju deo našeg života, a od sledećeg letovanja deli nas duga...
Ne znam koliko puta sam ovog leta rekla kako je život postao brz. Sad shvatim, svaki put bih ga time još više ubrzala. Trebalo je da tražim dugme za slowmotion. Svakog dana kad bi Žmu došao s posla, pa umornim korakom krenuo kroz sobu do mene....
Ovih dana mislim kako nema više zabave nikad i nigde. Do tridesete se zezaš i onda te iza te krivine sačeka Ž I V O T. Kakav prevarantski trik! Ubede te da nema više fešte. Istina, sve je iza ove krivine čupavo. Još ako se skrasiš, decom...