Rekao je da je otkrio moju tajnu. I da će Volim te, ubiti ćutanje. Da umem da volim nesrećne, najviše. Bez očekivanja. Bezuslovno. Da zagrljaji plaše onog mrzovoljnog i hladnog dečaka u njemu. Jer bi ih mogao zavoleti. Poželeti da ostane u njima. Da ne može...
Mi smo se venčali u provinciji, na početku ere „veding šutinga“ i digitalne fotografije. Na dan venčanja fotograf je izbrisao fotografije s fotoaparata. Još se ne zna kako. One koje smo imali bile su prelepe, sa i bez gostiju, ali pomisao na one koje su...
Noć je potrajala taman toliko da se više ne seti niko koja je svrha sna. U nepoželjnom jutru pred nama maglila se ona tama prizora sinoćna. Da smo se smislenije oćutali do smrti bismo šaputali pitanje otužno. Ovako nas krvnički goni po zapećcima u vasioni ni krivo, ni dužno. O zašto smo se nevini, mili u tuđu ljubav...
Umrla je u trideset petoj. Doktori su rekli: „Operacija je bila uspešna“. Ali onda, posle nekoliko dana, taj tromb se otkačio i otišao do njenog mozga. Tog jutra skuvao je dve kafe. Nije popio ni jednu. Umesto iscrpljenog tela što je ležalo na jastuku pored njega,...
Prvi put posle niza godina punih sumnji i verovanja lakog kao pero koje tako odluta na čas nežnog i nepostojanog prvi put posle oluje pomolila sam se. Neprikladno sasvim u tuš kabini pod vodom tako mokra, ogoljena i čista želela sam samo da Mu kažem hvala. Prvi put posle suvišnosti samoprezira bežanja u snove i filmove i pet, šest nesigurnosti osetila sam potrebu da neko...
Dragi, nisi maštovit! Zato i ne pričamo. Zato se i ne volimo. Zato i jesmo udaljeni jedno od drugog. Po meni, za ljubav ne postoji nikakvo pravilo! I to što me ne voliš ne bi mi smetalo samo da se u mašti u neki drugi oblik...
Žmuova priča o princezi na zrnu graška. – Znaš, dok sam živeo u Južnoj Americi upoznao sam mnogo šarenolikog i zanimljivog sveta, ali niko nije ostavio takav utisak na mene kao Frida Kalo. – to su bile prve Žmuove reči pošto je pročitao moje priče. Nasmejala sam...
kada uspeš da pronađeš nekog kao što sam njega ja kome ćeš se do kostiju do srži ogoliti cela kome ćeš najmračnije tunele sebe pokazati kome ćeš se isplakati konačno dok si pred drugima godinama svoj gutala bol i znaš da će tu ostati onaj koji će te takvu - kakva si svakim danom više voleti onaj...
Mislim da nikad više nećemo osetiti tu lakoću i bliskost s nekim kao kad podelimo slušalice i slušamo – istu pesmu. Ne možeš to sa svakim. Nema to veze sa higijenom, već sa higijenom duše. – Evo ti jedna slušalica – rekao je, a iz minijaturnih crnih...
Meni ne trebaju naše uspomene. Ne znam šta bih radila sa njima. Ni opipljive ni one koje su samo sjećanje. Ponesi ih sve. Kad već ideš, ponesi i izbaci smeće. Znam. Sad ćeš početi da mi prebacuješ kako smećem nazivam dane u kojima smo bili sretni. Kako mi ništa ne znači...