Obećanje. "Do kraja života" najčešće izgovorena laž. Kako zvuči lepo zar ne kad nežnu reč zabodeš u uho, a ona dopirući do mozga u najsavršenijem skladu sa vremenom u kom je izgovorena i sa osobom od koje je izgovorena za posledicu stvara - ljubav! Kaži mi:...
Hajde da brojimo, malo drugačijim redom, hoćeš? Evo neka prvo bude 16. 16 - dan kad si se rodila. Dan kad je otpočela naša ljubav Prva poruka I prvo laku noć. 22 - prvo izgovoreno "Volim te" Prvi put na poruku "Moja" Tvoj odgovor je bio " Samo tvoja" Prvi put...
Kada sam imala sedamnaest godina ljubila sam se sa jednim dečkom na moru. Bilo je lepljivo i osvežavajuće u isto vreme. Sedeli smo na nekoj steni, mesečina je obasjavala more, nas i diskoteku iz koje je treštala neka budibogsnama muzika. Nije bilo romantično, ali mislim...
Za nama tuguju sarajevske ulice trotoari bulevari klupe u javnim parkovima murali na zgradama mostovi na Miljacki slučajni prolaznici davno umrli pjesnici njihovi grobovi stihovi...
Postoje ljudi koje ne umijem slušati, da istovremeno ne čujem njihovo srce. Ljude sa nježnim i velikim rukama, dovoljno širokim da grle sve izgubljeno u nama. Onda kada ne umijem da koraknem, dok posmatram jarke boje i nosim težak kofer na leđima. Dovoljno veliki da...
Umor. Nejasan prelaz kada noć postaje dan, tanka linija između subotnje večeri i nedeljne zore. Svitanje, momenat stvoren za razočaranja. Gotovo nečujna tranformacija sreće u tugu, nade u besmisao dobovala je u ritmu kiše na prozorima malog kafića. Momenat kada reči lagano nestaju, prelivajući se u...
Ljubim te u dušu, tvoju, mekanu, onakvu kakva je bila pre deset godina. Sedeli smo u parku preko puta Hrama Svetog Save i ti si mi pričao o tome koliko smo konačni. Tvoje nož-reči sekle su moju tugu na frocle. Zbog tebe je moje sivilo...
Lejla, seti se kako sam ti dolazio u večernje sate niz mahalu prolazeći užurbano. I kako sam te satima čekao pred Sahat – kulom u tvome u samo tvome Sarajevu. I kako sam ti govorio Lejla, ne idi nikada iz Sarajeva! Ja ću uvek naći načina da ti dođem...
laže i onaj kapor da posle ljubavi ne ostaje ništa. ostaju nenapisane poruke za laku noć, moja navika da kuvam dve kafe, da čekam onoga koji zauvek kasni, ostaje misao da smo mogli bolje i da je najbolje da se ništa nije desilo. ostaju i suze ali i neoplakana ljubav kao i nada da će nas neko zavoleti. nije slagao da je ono što...
Ponekad pišem bez inspiracije. Smisla i emocije. Kao da pokušavam sebi da nešto kažem. A šta? Ne znam ni sam. Pisanjem bežim, od sebe, tebe...