Šta je on meni? On je nemir Ono kada mi vjetar zapetlja kosu i podigne haljinu dok fotograf na vjenčanju moje sestre pravi zajedničku obiteljsku fotografiju A meni se prsti sa njegovima isprepliću i bore da poravnam rubove haljine i ukrotim lokne On je huja Ono kada zbog njegove ljubomore Poželim da mu po stanu razbijem sve I pozovem amazonke da mu...
Već treću noć zaredom Žmu i ja se srećemo u hodniku oko pola 2h. Pomalo ličimo na one pse ovčare iz crtanog filma. „Zdravo, Rale. Zdravo, Fred.“ Roditeljstvo nas je pretvorilo u docimere. Otprilike dvadeset osmog dana otkako se Lazar uselio u naše živote – spavali...
Šta ostaje od ruku?! Nježnih i hladnih, ruku što griju i spašavaju...
Uvijek biram vrijeme za zaljubljivanje sebe u tebe i uvijek to bude ono kada se zaljube, jedno u drugo, ljeto i jesen. Jesen ima poseban utjecaj na mene. Možda zbog mog pravog imena koje znači jabuka. Vjerovatno kao i na druge jabuke priroda u jesen utječe...
pati za onom sa kojom su njemu sada buđenja najlepša spavanja večere vina pesme i sve i onda kada je drama pakao lom i haos kada ga upitaš je li išta od ljubavi vaše bitnije reći će da vas sutra možda neće biti i ako vas ne bude a i bez prijatelja ostane kud će nema gde kao da...
Ako se ikada odlučim da ti napišem pesmu ta pesma neće biti posvećena Tebi. i dok je budeš iščitavala svojim nebeskoplavim očima nećeš ni slutiti da je njena struktura zasnovana na Tebi. Nećeš razumeti koga to pesnik, više od života voli ni šta je stihovima nameravao da ti kaže, nikada nećeš razumeti. Ako ikada napišem stih ili dva O ljubavi, TI...
U studentskoj sobi Tačke od roletni Prave mozaik senki. Spokojstvo dolazi nakon gomile bola. Tumaram očima Dok njeno disanje Objašnjava šta zapravo znači sreća. Prazan grad i hladni prsti. Ostaci svetiljki Sa slavlja nečeg uzaludnog, Leden vazduh što dolazi uz disanje, Znaju da jedan osmeh ume da zagreje dušu. Čaj od jagode je sinonim za volim te Te...
u istoj smo večeri plesali na pješačkom kod Vječne, pjevali narodnjake na Ajfelovom mostu, pa ćutali čitav put do stana. na kraju se posvađali pred ulaznim vratima oko toga da li sam zatvorio jebeni prozor ili nisam. galamili smo nasred sobe nervozno hodali u krug kao da se razvodimo, komšije lupale u plafon a mi im horski jebali mater pa onda...
Niko nam nije verovao, ali mi smo se stvarno voleli. Tad, nekad, kad su nas zbunjeni roditelji videli samo kao pijanu decu što kući donose četvorke i neopravdane izostanke. Mi smo se stvarno voleli i živeli za trenutak kad će zapištati mobilni telefon, a na displeju...
Tužna sam. I umorna. Već danima. Teško neko vrijeme. Teški ljudi. Teška ja. Tužna zbog svih malih dječaka koje su ostavili njihovi očevi. Tužna jer su ti dječaci izrasli u divne mlade muškarce koje ti isti očevi nikad neće upoznati. Zbog gluposti, zbog taštine, zbog ponosa. Jer...