Zabavljali su se četiri godine, ali je zabava odavno prestala. Ona je stalno bila kisela, a on nezainteresovan. Kao zajedno su, a nema zajedništva. Ona je stalno osećala prazninu, a on pritisak. Sve je među njima bilo drugačije i dobro dok neko nije postavio to...

Ne očekuj! Besmrtnost od mene na dar, Ovekovečenost u vidu stihova. Ne očekuj! Svoje mane okićene metaforama, I da svetu podvalim ono: ".. Srećno do kraja života!" Ne očekuj! Da trgujem sopstvenim osećanjima, U umetničkim krugovima. Ne priželjkuj! Ne traži od mene! Da od faličnog princa, nastane poezija. Počinila bih svetogrđe, i kao žena i kao umetnica, Kad bih...

Više niko nije iz preminulog komunizma Uzdigao mrtve, prigradske, autobuske stanice. Pod kapom je nestao dispečer kao tehnološki višak, Odavno već niko nije nagađao spisak ljudi bez povratka, A, ja sam, nekim nevidljivim suzama brisala svoju kartu, I sa upalih obraza Skidala sam koliko sam mogla od godina prošlih. Više se niko...

Razboleli smo se od zaljubitisa. Nije baš stvarno moguće da mi se naježi koža kad me slučajno dodirneš u hodniku. Nije baš stvarno moguće da još postoje slučajni dodiri. Naši. Ne posle ovoliko godina. Razboleli smo se od zaljubitisa. Kao srednjoškolci. Samo što je sad sramota da priznamo...

Odavno sam prestao pisati poeziju, vođen tvojom lepotom i blagim usplahirenostima prouzrokovanom njome. I umesto da ti smišljam stih u kome tvoje crne oči poredim sa najdubljim i nedokučivim prostorima univerzuma, ja zapravo maštam o tome kako hodamo zajedno po petoj aveniji. Ti onako, ogrnuta...

Da nosi kese babama, Da kupuje burek prosjacima, Da ima široka shvatanja, (Široka ramena nisu obavezna). Da voli životinje i maslačke, Da nije rasista, Da zna da zameni sijalicu golim rukama. Da je u miru sam sa sobom, Da osuđuje jedino osuđivanje. Da ima urođenu radost življenja, Da mu je omiljeni miris, miris bebinog temena. Da...

– Šta ako ja budem jedna od onih koje nikad ne prežale bivšeg? – Ne postoji tako nešto. – rekla sam joj i zagrizla jabuku. – Šta ne postoji? Nepreboljevanje? Bivši? Takav scenario? – ispitivala me je i nestrpljivo gledala kako se davim zalogajem. – Progutaj i...

Ako je nebo Prihvatilište za mrtve, Možda se negde tamo, Verlen i Rembo, Vole javno; Daleko dovoljno Od ovog sveta Gde živom smeta Nečija ljubav. Autorka: Elena Ederlezi Fotografija: weheartit.com ...

U jednom romantičnom filmu predvidljivog raspleta kaže jedan junak: „Život nisu samo venčanja, mature, rođenja. Život su i kazne, računi, saobaćajna gužva, neke teške i ružne, banalne stvari. Nije suština da juriš samo lepe događaje. Suština je da život provodiš s onim s kim ti...

Čitala je njegove riječi, pisane drugim ženama. Tražila je… ni sama ne zna što? Pitala se gdje prestaje stvarnost i počinje fikcija i koliko još u njemu ima otrova s tuđih usana, tuđih dodira, tuđeg… svega? Nije pronašla odgovor. Samo ju je boljelo. Ne zna zašto ju...