Kada je umrla, tražio je da mu kupe onaj običan drveni ram kod Kineza. Tu da stavi njenu umrlicu i zakači na kuću. Pažljivo je uvukao umrlicu u ram, obrisao staklo prvo krpom, a onda i rukavom – kao da je to mnogo važno da...
Vjetar je duvao, dok su se u oblacima odigrali neki važni ratovi. Tiho, dugo i dovoljno da spusti sve te suze niz obraz. Baš kao u nekom usporenom filmu, još jednom se vratila svaka riječ jača od mača, štita i kamena. Ne znam gdje prestaje...
– Mama, pala sam u nesvest! Ljubav je jednostavna kada si Kalina. – Mama, Laza samo za tebe postoji. – Laza samo za mene postoji? – Da, Laza plače, tata ga teši i kaže Laza postoji. – Misliš, samo mama postoji za Lazu? – Da, tako. – A za tebe, ko postoji? –...
Ti si me potrošio. Izlizao. Ostavio, kao otvorenu čokoladu. Da se posluži svako, kome bih bila slađa nego tebi. Sit si hteo, da okusiš ono, što te nezasito želi. Malo me smrvio zubima, i ispljunuo. Punih usta se ne uzima novi zalogaj. Ti si mislio, da se ljubav, telom konzumira. A u dušu si me smestio. Pretenciozno sam zgrabila komad. Dok su ti usta, bila...
Ne mogu nam kilometri ništa. Neka se račvaju putevi, ukrštaju autobuske linije i vozni redovi. Mi smo uvek na istim talasnim dužinama. Grlimo se nebom kao hit nedelje na radiju. Umemo i dalje da se poljubimo mislima. Ne mogu nam kilometri ništa. Posebno što ih ima...
Večeras, na kružnom toku nekog mesta, čije se ime lako zaboravlja, ugledala sam njih. Iza mene ostaje veliki grad, u koji ću se ujutru vratiti, a ispred mene neki dečak, u bermudama, zaviruje u autobus koji je tek pristigao na stanicu. Nekog traži. Moj se zaustavlja,...
Da se budimo zagrljeni isprepletanih tijela, emocija nasmijanih lica i rumenih obraza. Da obrgliš svaku moju nesigurnost i strah svakog puta kada me surovi svijet dočeka van, uhvati za rukav I počne da broji godine, upoređuje, ukalupljuje, osuđuje.. Želim da jedine godine koje mi brojimo budu one zajedničke u kojima se rascvjetavamo poput pupoljaka iz dana u dan...
Danas ti nisam rekla da te volim. Pao je sumrak – odjednom, kao da je sumrak zvezda padalica – i nešto me je štrecnulo ispod levog rebra. Danas ti nisam rekla da te volim! Otkad se to može?! Danas ti nisam rekla da te volim i...
Nikad nisam razumela taj „udaram ti čežnju“ impuls među ljudima. Zašto bi želeo ikoga da udaraš? I to čežnjom. Čežnja je nešto nežno, paučinasto i penasto što ima jak zagrljaj. Opsedne te celog i bez udaranja. – Ti to ne možeš da shvatiš, ali to je...
Gdje odeš, kome se vratiš kada nas ostaviš? Starim potrošenim željama, ženama koje se zovu utjeha? Jednoj od onih uz koju je sve bilo polovično? Gorkim poljupcima, gruboj koži i teškim dodirima? Lakodostupnoj, onoj koja ne zaključava vrata? Ili slučajan prazan pogled u gužvi kafea odvede te u nove pobjede, nepoznat krevet? Ubjediš sebe da tako možeš...