Netremice je posmatrao kulu čije je oštro kameno krunište nalikovalo na zube zastrašujuće nemani. Na bisernoj mesečini svaki detalj na njoj postao je vidljiv što je još više doprinelo da nemir poraste u njegovoj duši. Kula vremena, pomislio je...
1 Sada Dok postepeno koračam prema željenoj destinaciji, Ono me promatra. Priroda se izmijenila od mog posljednjeg dolaska na ovo tlo. Ili je možda samo moje sjećanje zalutalo u pogrešnu ulicu? Promatram brijeg nasred velike livade koja biva okružena gustom šumom. Ne znam je li to učinila...
Da li te je tuga oslobodila? Da znam, pa da ne brinem...
Imala sam devet ili deset godina kada sam od dede dobila divnu zelenu zimsku jaknu. Tih godina kod nas u zemlji sve je bivalo nedostupno, odeća, obuća, kozmetika, pa čak i hrana. Narod podeljen u dve grupe. Prvi su skupljali bonove i satima, danima stajali u...
Gole jeseni, Gde vlasi trave umiru, Kao neveseli leptiri Ružinih boja. Gole jeseni Odlazim na put, Da dokažem svetlovima velikog praska Da se dogadjaju svake noći, Svakoj zvezdi koja iskreno želi. Gole jeseni, Svi će putevi utihnuti, Pod težinom briga. I poješće dinja tikvu, I sve će biti zuto. Gole jeseni, Ove jeseni, Ljudi su tužni, Jer nema drveća I njihovih izgorenih težnji. Sve...
Sinoć su otišli u bitku. Nijedan se nije vratio. Nama su rekli da budemo spremni ako zatreba ponoviti juriš. Nije bilo potrebno. Od tada čekamo. Kruže svakakve glasine. Od onih da nitko ne preživi, do onih da preživi jedan, rijetko dvojica. Jedino što je sigurno;...
„Petra!“ kazala je Petra i vrata su se otvorila. Ušla je u uzani hodnik boje bele čokolade i ritnula se dva puta pazeći da ne ispusti naramak pun većih i manjih paketa. Automatski cipelarnik progutao je par lakovanih baletanki boje trule ribizle. Petra je stupila na...
Već neko vrijeme šetam Kroz prazninu, Trapav, bos. Kiša se kida, Kupa tišinu. Oči se slivaju kroz Povez od dlanova, Pljušte niz vrat, Rove po grudima. Čupaju slova. Gazimo raskorak - Uzdah i ja; Dva otiska magle Po tišinama. Mladen Đurić Izvor fotografija: pinterest.com ...
Drugo stajanje Samo frtalj sata kasnije gume punog kombija zaškripale su kroz prašinčinu nad već slegnutim moštima glomazne kapije, nekada davno neprobojnom prozvane. Unesrećeni zatvorenik bi na obeshrabrujući prizor odreagovao znatno dramatičnije, da ga naglo komešanje u ekipi otmičara nije uznemirilo i skrenulo mu pažnju. Ovi,...
Prvo stajanje „Sramota je oteti čoveka iz bolesničke postelje, da znate“, čim mu je crno tkanje skliznulo sa kapaka i usana, Kralj je zastrugao snažno koliko su mu bolne grudi dozvolile, sve u pokušaju da zaliči na neustrašivog vođu kakav je nekada bio. Ipak, kada je...