Hajde da ne pričamo o kiši, pričaćemo o drugim stvarima. Šta „zašto”? Nemoj da mi pričaš o kiši, osetim je na svom licu, ispod jakne, na koži, i u bušnim cipelama i patikama. Znam kako kiša miriše sa pokošenom travom, i sa vrelim asfaltom, kako kvasi dve cigare za koje sam se ogrebao, kako se...
Prvi put pišem Prvom snijegu; Pitam ga za nebo, I da li ga boli Smrznuta postelja. Prvi put te posipam Zaleđenim suzama; Ogoljen sam od svijeta, I hladnoća me preliva Nagog, U krug savijenog. Plovi niz Rasijani vjetar, Pahuljo; Ili ostani, Rastopi se na meni, I nestani. Mladen Đurić Fotografija: pinterest.com ...
Bilo je rano, previše rano. Sunčevi zraci kupali su se u vodama nabujale reke, dok je M. nepomično stajao na obali. Nije on tada mnogo razmišljao, juče mu je izgledalo tako davno, a sutra isuviše daleko. Nije ni mnogo šta radio. Samo je stajao na...
Nacrtaću te rečima. Prelamaš se u mojim očima I praviš senku od ljubavi. Opisaću te prstima. Obojiću trotoare tvojim koracima. Naslikaću te izjutra kako ispijaš kafu. Razboleću sliku ljubavlju. Zagrliću boje da te ne progutaju sivilom. Bojiću vreme između praznina. Nacrtaću iznova sunce na tvojim grudima. Biću tvoj slikar koji tamnu noć pretvara u beskrajna jutra. Autorka:...
Zora ima godina toliko da se svako ko je vidi da (i kako) vozi može zabezeknuti. Danas smo nas dve krenule na Frušku goru da uzmemo neke slike i knjige. Kroz ravnicu vozi meraklijski. Povremeno pokupimo ponekog stopera-sećanje, pa joj pogled zamagle suze. Po mađijanju očiju...
Mama je, sećam se, jednom davno izgubila češalj. Bilo je to onda kad je sama otišla do gradske česme. Češalj je kupila za Ljilju, moju sestru, a meni je kupila knjigu. Knjigu je donela kući, ali češalj nije. Rekla je da joj je torbu oborio...
Ima dana u kojima bih svoj život mogla označiti periodom između dva sređivanja ormana. Kada sunce ili kiše iznenade, ja iznova otvaram njegovu čeljust, vadim sve sa polica, smeštam na krevet, slažem i preslažem, dok ne postignem varku da sam došla do idealnog rešenja. A...
Crno. Samo to nam prekri široko plavetnilo – izvor života i gusta magla pade nam na oči, a tama se spusti na dušu. Ni na kraj pameti mi nije zašto je to tako. Možda zato što drugi tako žele. Možda smo mi samo marionete na ovoj...
Nitne i na nitnama strahovi. Strahovi koji su sami po sebi greške. Strahovi koji plaše jer se bojimo pogrešnih stvari. Potiču iz potrebe, iz stomaka, i završavaju se na vrhovima prstiju, pomešani sa energijom. Završe nam sa prstiju na jastucima i ogledalima, pa se povremeno pomešaju sa...
Imam dvadeset godina, izgubljen sam. Bilo je teško, ali čini mi se da je sve do sad, bila šala. Mesec je izvirio pre neki dan, prati me, hodam sporo. Jako teško dišem, malaksao sam, i malopre nisam mogao da podignem, običnu, staklenu čašu sa stola. Senke drveća plešu na vetru, nije toliko vruće, ali se mnogo znojim. Iza svake kapije...