Na malom stolu neobičnog oblika nalazi se: jedna pepeljara, sa sedam opušaka; jedna čaša, do vrha ispunjena vinom i jedna flaša, sada prazna, a do malopre nosilac tog istog vina, poreklom sa Toskanskih vinograda, ostavljenog za ’specijalne prilike’. Ona pali osmu cigaretu, uvlači dim, mršti...
Sve što me čini Opasnost je po sistem Koji predstavljam. U strahu spuštam kapke Na pola koplja Dok pritišćem dušu U krnjavi ugao lepeze bezumnog; Hvatam entropiju Sopstvenog odraza, Sredstva su neznana, Pod rebrima biju. Oči u sjećanju Ideje su bez materije, Demiurg bola zelene boje. Mladen Đurić ...
Na ovogodišnjim Ratkovićevim večerima poezije prvu nagradu za mlade pesnike ponela je Zeničanka Safija Vehabović, kojoj će sledeće godine Ratkovićeve večeri objaviti knjigu pesama. Iako poeziju ne piše dugo, Safija ozbiljno i kritički sagledava sve osobenosti postratne i tranzicione Bosne, sa posebnom senzibilisanošću za figuru...
Sakrila sam misli pod kišobran: Misli o neispeglanom vešu Koji već danima slažem Na dasku za peglanje. Govorim sebi: sutra ću, nemam sad vremena ima važnijih stvari u životu Od peglanja. Misli o starijem bračnom paru Koji sretoh u parku neki dan. Ona je bila u bordo kompletu, A on u sivom odijelu sa šeširom na...
Osovina pusta, Izbegava misli Pisanjem. Osmehom ubija, Osećanja. Ne veruje svetu. Ne veruje u pomoć. I vapi. Za ceo splet mogućnosti, Koje željeno izumiru. Dok su svi osmesi crni, I sve izgleda lažno. Kao laž. Šarena. Crna – u sebi. A nema čak ni mosta, da se ubije. Anastasija Cvijanović Izvor fotografija: pinterest.com ...
Ono što nas pokreće, polako nas umara i ubija. Ne želeći da gledam, mazaću ti oči, plavom slikom na zidu, koja je siva, I ledenim mahovinama u magli, koje nema. Na mostovima, koji su potonuli, žaleći za morima, koje gutaju okeani, I galebovma, što liče na okačene slike, umorne boje, Na prozorima, koje ne opažamo, Jer se tresemo od promukle hladnoce jecaja iz...
Došavši iz neke svoje tame Izgrizao je sve moje strahove I postao jedini Kada se u tamu vratio Ostale su brige Od kojih se ne mogu korakom ka visinama skloniti Igračka voz Pravili smo male svetove u krugu I mahali vozovima Koji bi se uvek vraćali na istu tačku Iznova i iznova Prerasli smo svetove u...
Nisam znala da mogu da budem tolika kukavica. Ponovo sam pobegla, iako nemam predstavu šta je tačno moj greh. Mislila sam da je sloboda ono čemu težimo i da je ljubav najlepše osećanje. Ne. Ljudi žele samo da budu deo stada i da se ne...
Duboko, strastveno, nemirno odjekujem. Tamno, modro, daleko-daleki pogled, zalutao. O ne, nije to kiša, to moj ego doseže granicu bola. I ne, nije to vetar, već moji uzdasi gube konce svojih zrakova. Otići ću, da ponovo potražim svog vuka, svoj spas, svoj mir. Naposletku, izgubih reči, izgubih volju, izgubih sebe...
Da li je ovo san pitala se dok je vrhovima prstiju lagano prelazila preko svojih punih usana… Želja, bilo je jedino što je njen um uspeo da pojmi u ovom trenutku. Zatvorila je svoje zelene oči i prepustila se mašti...