Trošim emocije na tebe Kao razmetnuti bogati sin očevu imovinu Na mlade krčmarice i kurve Rasipam ih i guram u tvoja njedra Kao da ne mogu  Da se potroše I sitniš iz džepova istresam Jer sve mislim da imam i previše i da nikada Nestati neće I da me zbog toga voliš Kao što...

Rekoh ti - Hajde da zajedno stvorimo umetnost! Neka to budu stihovi, Fotografija, priča, Hajde da kupimo tempere, vodene pastelne boje, da išaramo zidove! Obojimo plafone! Ma hajde da stvorimo umetnost! Nešto samo nama važno, Što će drugi razumeti Na nebrojene načine, A ništa od toga neće biti tačno!   I tako euforična, Brbljala sam o svemu - O silnim idejama...

O čemu M razmišlja dok se tušira? dodir, mora da je dodir onaj koji uzdiže sa tla i zavrti kupatilo u krug 180 km/h prava reč, negde iza uha nalik opijumu rasteže kožu i umače je u topao med O čemu razmišlja M dok se tušira? ruke, mora da su ruke sigurne ruke ruke sa zadatkom usta koja...

Reći ću joj Da sam je tražio u oblacima Snenim jutrima Davao njeno ime. Pokrivao od novembarskih kiša. S njenom senkom Govorio sam o zvezdama. Njenim mirisom ispunjavao Svaku prostoriju. Svaki zid, svaki prazan hodnik Odjekivao je rečima: "Mili, tvoja sam, Kao što niko nikad Ničiji biti neće". Pa se pojavi Kao jutarnja plima I kao voda Podari život I kao voda Izvije se...

Zatvori oči I vidjećeš: Svemir si cijeli U tebi postoje sazviježđa, Crne rupe i komete. I ne trebaju ti Nikakvi hramovi, Crkve ni ašrami Jer Bog je u tebi. Svemir te ne kažnjava Niti te blagosilja On samo na tvoje misli Djelima odgovara. Tvoju stvarnost Niko nije skrojio za tebe Ti je krojiš sam, Iz dana u dan. Zatvori oči I vidjećeš: Lažno je...

Kad prošetaš - to moja mladost stane opet na noge. Vratim se u sobu roditeljske kuće. I nos mi je uvučen u stranice stručne literature. Ponovo zamirišu knjige na pozajmljene. Ponovo me majka zove da siđem. Kad prošetaš - ja padnem sve godine. Opet. Bez popravnog roka. I ubijem se kafom. Kao...

Ostalo te je u džepovima na promrzlim jagodicama, u obrisu moga struka, u otisku prsta na klavikulama. U ulicama, iznajmljenim stanovima, na semaforima, u pjesmama skandinavskog benda. Ostalo te je među zubima kao sirovog mesa, da mi ne daš mira. Ostalo te je malo i previše u prohladnim jutrima, mračnim popodnevima i noćima u kojima su žive sjene...

Teturaš se Kroz moje misli Pa niz trepavice Preko usana do šake U kojoj te skupljam Ne dam Kao neko drevno proročanstvo Uprkos Otpornosti I mom negodovanju Obrušićeš se Kao krov usred oluje Nad mojom glavom Tako mora da bude Tako već jeste   I ne zanima te to Što nisam otporna I što ne umem da zarastem Posle svake oluje Ipak Ti se uporno Skotrljaš Letiš kroz...

  Preživjela sam te Teže nego li se mrtvi prežive Jer smrt ti ne daje nikakve nade Sa tobom živim i par kilometara daleko od mene  Preživljavanje je išlo daleko teže Preživjela sam te Jer postoje ljudi koji žive sa polovinom jetre Bez jednog plućnog krila Bez jednog bubrega Mogu i ja živjeti sa trećinom...

  „Neću da idem na tu prokletu svadbu!“, Monika je ljutito vikala, stojeći pored svoje majke, u dnevnoj sobi.“ „Ti i tata me ne možete naterati da idem na svadbu.“ Svakog trena, Monika je nameravala da odjuri u svoju sobu, zaključa vrata, na svom kasetofonu pojača muziku...