Ne znaš ti koliko ljudi poznajem govoriš mi kao da te ne znam svetski putniče smejem se dok te slušam tako te je lepo slušati osećaj je čudan budni smo ili sanjamo sve je potaman tvoj miris, cigare sunce što se probija tvoja blizina...
Onda su još stari znali da govore o vozovima. O kišama što su ih presretale, dok su odlučno preskakali žablju močvaru. Tu su oni tragovi stopala, što ostaju na ravnom kamenju kojeg je Bog osudio na prolaznost. Čuo sam da za neke ljude...
Kako da se objasni neobjašnjivo kad je i objašnjivo iluzija igra nerava i ideja poslednja nada spasa broda koji tone u zaborav A to nas plaši sve nas plaši kad nemamo kontrolu jer hoćemo a ne smemo želimo a bežimo i po krugu hodamo...
Volim ujutru kad ustanem da izadjem na terasu i posmatram. Prekoputa se gradi hram i ja ga sa terase jasno vidim. Kažu da nemaju dovoljno novca da ga završe pa je svaki dan sve manje radnika. Tu je negde približne visine kao osmospratnica u...
Ponekad mi treba da te nemam, kako bih shvatila koliko želim da te imam. Iako znam da si sve vreme prisutan. I da sam ja, povremeno odsutna. Ponekad mi treba, nebo i reka. Rasute zvezde i razlivena svetla. Tvoji prsti na mojoj šaci. I...
Dođe mi da nas nemaDa nikada nismo biliNa putovanjimaNa fotografijamaU telefonima i albumimaDa na svaku tvoju reč Ja ostanem nemaI da otupe čulaNa miris tvog parfemaSa morskim notamaJer ne želim te višeU mojim snovima,Pričama i strofamaNe maštamo višeO obalama PalermaI sigurno više nikadaNećemo hodatiUlicama San...
Usudi se, Greta Kao što se usuđuju glasnici Da pričaju u prazno Usudi se da budeš dete Jer imaš 16 godina Vrati se menstruaciji Pletenju kikica Masturbaciji Skandinavskim momcima Koliko znam vikinzi nikad nisu kmečaliNe znam čiju to krv imaš.Vrati se roditeljima Svom detinjstvu...
Razmišljam kakav će biti rastanakKako ću skončatiKako ću položiti svoj život Možda će to biti na onom mom putovanju iz snovaO kojem sam ti stalno pričao i dosađivaoBudio te u ponoć i govorio ti koje sve zemlje, gradove i mjesta trebam posjetiti.Pjevao ti stihove Balaša:"Lunjo, moj...
y vamos a destruir nuestra casa uvek si me psovala kad bih govorio na španskom i mrzela si moje utopističke ideje mračne misli i bipolarne prelaze kao i zapuštenu bradu pa i to što ne volim povrće a pogotovo to što nisam nikada ustajao prvi sećam se kad smo pričali do zore o tome...
Drvo koje sam prvi put ugledao Kada sam ovde došao Najzad je ozelenelo. Ubeđuje me da je stiglo proleće. Pukotine na terasi tako divno deluju Iz njih niču biljke. Ne diram ih Samo gledam kako iz dana u dan rastu. ...