Budim te u beskraju Trepavicama ređam slike po čelu Više je nego dovoljno Ne dobijaš nebo Dobijaš me celu Povoljno Za malo šapata i flašu starog vina Možda je loše vreme Ali ne hajem Dok pesma postoji Ja postajem Tvoja poetesa Nema veze ako jutro svane Niti ako nam nije ista adresa Neke priče Nisu za svačije oči Zato toči Toči Dok ne...
Ne bežim ti. Ne ćuti mojom tišinom plava ptica u kavezu. Svi satovi raširili kazaljke; za vreme imam najlepšu reč: pesmu ždralova otpevanu juče. Ne smeši se mojim likom mesec u vodi. Samo misao što me miluje po čelu rukom, zatečena između dve jeseni, kojom se i vazduh ponosi. Oprosti mi, u ovom jednom jedinom dostupnom ti svetu, kada je obnaženi mozak bio najlepši opservatorijum za zvezde, kada je...
znam da su jutra bila bolja kada sam se budio pored tvog osmeha, da su ove noći poništavali tvoji zagrljaji, da su tvoje konstrukcije rečenica odlagale ove staklene posudice, ali nagomilala su se sva ta poništavanja i odlaganja. potisak je potisnut. ravnoteža je nepostojeća. baš kao mi baš sada. ova povremena konvulzija...
Nemoj mi reći da nisi znao: Pod jezikom suze su proste. Sam se ubio, jer sam si pao, Dušu ti ne dam, al' snove ote. Nek' su ti prosti. Sve ih ponesi, Okiti njima hodnike svoje. U taman ćošak najdraži snesi, Sakrij ga, sakrij svileno moje. Ne kradi vrijeme - vječno žuri, Ne sputavaj...
Sreća je trošna emocija Evo moja se u par dana u tvom zagrljaju potrošila Prebrzo sam bez nje ostala Pa kod zelenaša ostavljam sve snove Zadužujem se kod rodbine i prijatelja Posuđujem sa i bez kamate Novce Kojima bih da kupim Samo još par dana ljeta od Eona Da budem sretna Ponovo među tvojim rukama I...
Puštam te Kao što drveće U jesen Lišće otpušta Kao što zmija Košuljicu skida I leptir Čauru napušta Jer naučila sam trik Sve ima svoj tok I ne vrijedi Ići protiv prirode Puštam te Jer vrijeme je Mogu i ja Ako može drveće Autorka: Tanja Simeunović Spasojević Fotografija: pinterest.com ...
Znaš šta je najveći problem ; da se pustim da oteram sve u onaj trostruki izliv besa i da se nasmejem i da prihvatim Znaš, veliki je problem; govoriti za sebe, na glas, na papiru, u ženskom rodu i prigrliti to ona i stajati čvrsto iza krhotine vodenih očiju i slanih poljubaca I...
Jutros sam obukla tvoj crveni džemper. Jedan od onih ispod kojih si uvijek nosio pamučnu rolku, jer je vuna previše gruba. Ja ga oblačim na golu kožu, kao krvavi ogrtač od hiljadu sitnih žileta. (Rascvjetana, vrišteća sam rana.) Miriše na rođendansku čestitku čovjeku kojeg više nema, na bolest, tišinu i nestanak. Autorka: Zerina Kulović Fotografija: Yan...
Prvijenica moga oca izlazi svakog jutra na strijeljanje Nosi spomenicu prvoborca i sjećanje na neko bolje sutra Ona ima devet života Prezire kurtoazije i muvanje formalne teme Ne zna kakvo je vrijeme ni kol'ki su časi Dižu joj se na glavi vlasi a ,,bogovi padaju na tjeme" Ona je HIPERBOLA Bentam-Milova ljestvica zadovoljstva i bola Ne plaši se da prigrli oba kraja život u...
Ovaj beli put Popločan okovima i najboljim namerama Njime koračamo sami Jedno pored drugog Moja ruka na tvojoj ruci. Vuče te nedovoljno jako. Žudiš da te oslobodim od ove dve ruke i deset prstiju Okova od iluzija Satkanih od nade i slepila Moj spas. Govorim ti čeličnom tišinom Rečima koje ne zvuče. Davim te rečima od mastila. Kradem te od...