31 mar Kad ti cveće viri iz ušiju

Kad se zaljubiš
Cveće ti viri
Iz ušiju
I već su to
Čitavi buketi
Koji ti
Zaklanjaju vid
Pa ti sve
Lepo i bajno
I miriše na
Proleće
I vrele maline
I penasti šlag
Što je
U ustima
Poput oblaka
Ali
Nećemo sad o tome

Dakle
Kad se zaljubiš
Hodaš ulicom
Kao bez glave
Ne primećuješ
Ljude oko sebe
Tako su nebitni
U tvojoj zaljubljenosti
I hodaš kao
Na oblacima
Pevušeći
Neku francusku pesmu
Koju si čuo
Još pre deset
Godina
U starim
Crno – belim
Ljubavnim
Filmovima
Pa se čudiš
Šta te sad
Spopalo
Da se setiš nje
Iako te ona
Tad baš
I nije impresionirala
Jer nisi
Razumeo
Nijednu reč
Te pesme
Ali sada
Sada osećaš
Da baš sve razumeš
I da znaš
Kakva je to
Slatka muka
Naterala tog Francuza
Da je napiše
Čak misliš
I da je ta
Pesma oduvek bila tvoja
Da si je svojom
Rukom napisao
U nekom prošlom
Životu
Kad si video
Jednu crnooku
Devojku
Kako prolazi
Pored izloga
Sa ružom
U kosi
I vreloj
Letnjoj haljini
Koja je mirisala na jagode
I vino
Dok je nešto veselo
Ćaskala sa drugaricama
Koje čak nisi ni
Primetio
Zbog njenih sjajnih
Crnih kovrdži
U koje si se zaljubio
Onog trenutka
Kad si je ugledao

Kad se zaljubiš
Kažu
Imaš leptiriće
U stomaku
To su tako blage reči
Nisu to leptirići
To su
Čitava jata ptica
Koja ti probijaju
I trbuh
I grudi
I svaku kost
U tvom
Slabašnom telu
Nadglašavajući
Buku
Koja dopire iz gradova
Dok ti telo
Drhti
Pri svakoj
Pomisli
Na njena kolena
I bele ruke
Koje često sanjaš

Autorka: Valentina Kojić

Fotografija: weheartit.com